Филателиста

== 23 KORENI HITNOG PRENOSA POŠTANSKIH POŠILJAKA U SRBIJI XIX VEKA

Milorad Jovanović

Ka začetnici poštanskog saobraćaja u Srbiji mogu se smatrati ustanički glasnici koji su prenosili pisma u vreme, i neposredno nakon, Prvog srpskog ustanka. lako se ne može govoriti da je uto vreme postojala organizacija, u smislu mreže objekata i osoblja, postojala je opšta obaveza da se pisma prenose na osnovu naredbi organa vlasti.

U to doba, dakle u drugoj polovini prve decenije 19. veka, sačinjen je jedan od prvih zakonskih akata, za koji smatraju da je napisan pod neposrednim diktatom vrhovnog vožda Karađorđa. Zato je ovaj akt i poznat pod nazivom Karađorđev zakonik. Međutim, detaljnijim istraživanjem došli smo do prepisa ovog zakonika i utvrdili da se on zove Pravila vojena i narodnja. Za nas je interesantan član 17. koji glasi:

“Nalaže se svakom Srbinu, a osobito seoskom kmetu, kada bi pismo u selo došlo, da se taki dade kmetu u koje mu drago doba bilo, i kmettaj čas da ga šilje kudide i kome. Tako isto džebana kad bi u selo došla. Koji bi se usudio od više pomenutih stvari zadržati, taj podleži 50 štapa trpeti”!

ae 2 7 OC (2

O 2772 0 Oz. OL —0—0—0O

rok. A aleva Ko ———— 7.

4 O e =

Iz ovog člana se vidi da se pismo stavlja, po važnosti, u isti rang sa džebanom, dakle municijom. U vreme kada je bilo malo pismenih ljudi i kada se na pisanje pisama odlučivalo uglavnom po važnimi hitnim poslovima i okolnostima, podrazumevala se i reč taki (odmah, smesta) koja je sva pisma smatrala važnim i hitnim. To isto potenciraju i delovi koji kažu taj čas i u koje mu drago doba bilo, što znači da se seoski kmet mogao, zbog prispelog pisma i njegovog uručenja ili dalje otpreme, probuditi i u bilo koje doba noći.

| pored toga, na veoma malom broju sačuvanih pisama videćemo ispisane naredbe pošiljaoca