Филателиста
—— 3 The Royal Philatelic Society, London 1998. U svim dosadašnjim knjigama o srpskoj filateliji od 1940. naovamo opisane su kao autentične i u njima su predstavljene fotografijom
1.2. “Novine su navodno ...... otkrivene na tavanu kuće ...... koja je pripadala izvesnoj gospodji Mini Karadžić ..... Medjutim, poznato je da ova dama 1866. uopšte nije živela u Beogradu”.
Navedeni podatak da osoba na koju su po predanju novine bile adresovane, 1866 nije više živela u Beogradu ne isključuje realnu mogućnost da su novine stigle na njenu adresu nekoliko meseci ili duže vremena pošto se odselila i smeštene medju druge zaostale stvari koje su joj pripadle (vidi i 1.9).
1.3. “Posle pažljivog ispitivanja otiska (žiga, prim. V.K.) mogu da pretpostavim da bi on mogao da potiče od originalnog žiga iz Rače, ali otisnut mnogo godina docnije radi prevare sakupljača”?,
Nesigurnost “da bion mogao da potiče od originalnog žiga” i sigurnost “otisnut mnogo godina docnije radi prevare sakupljača” !?! Mina ovu temu tražimo argumente a ne pretpostavke u pogodbenom načinu. Autor bi ovde morao da se odluči za jednu od dve mogućnosti, umesto da ishitreno donosi zaključke dok sve svoje argumente još nije niizneo. Uostalom, on je više pojedinačnih maraka koje su žigosane istim žigom (pošte Karantin Rača, ne Račanska'!! kako na više mesta u članku stoji) atestirano kao autentično upotrebljene (!), a da sebi nije postavio pitanje da li su te pojedinačne marke žigosane tokom vremena upotrebe maraka ili “puno godina kasnije”. Objektivno nema mesta dilemi da li otisak žiga na novinama potiče od žiga Karantin Rača ili ne. e . 7 -
1.4. “Ovo gledište (da bi se “moglo raditi” o žigu pošte Karantin Rača, upotrebljenom mnogo godina kasnije, prim. V.K.) podupire okolnost, da je za Raču poručeni žig bio sveže izrezan i stigao samo nekoliko nedelja pre izlaska “Bosanskog Vjesnika”u Raču”izato nekbitrebalo da pokazuje SI. 1: "Bosanski Vjestnik” od 13. avgusta 1866. Na levoj polovini gore su jasno vidljivi plavo-zeleni ostaci adrese
18566. TOATHE. _. TOAmHA I
5 H moBehama | ce Aa Gore BeAMKEI e Te nopmne | mo\MWmMea.ne yroBopy, o qosnpe- | Aa Gueće ra mrramba Maje npy- | KH eBDOBCKMU jeli ze MAY jom | Da eaA e. ea | ada
yueno je M Hswehby = Ono raacH Ha
znake oštećenja”3.
Otisci žiga na više pojedinačnih maraka koje je autor, kao što već rekosmo, kao autentične atestirao, su objektivno lošiji do znatno lošiji nego otisakna novinama o kojima govorimo. Jasnojedažig kojije otisnut na novinama ne pokazuje apsolutno nikakve tragove oštećehja i diskusija o stanju žiga je time suvišna jer nije potkrepljena argumentima. Žig je očevidno otisnutnatvrdojine potpuno ravnoj podlozi i jedino njegova obojenost pečatnim mastilom nije sasvim ravnomerna na periferiji (levo i desno) i na centralnim delovima, pri čemu se ne sme zanemariti ni debljina papira na kome je marka štampana. Uzto, pada u oči da se članak u FFE jedino kada se radio ovim novinama bavi diskusijom o stanju žiga u vreme njegovog otiskivanja! Kod drugih komada nedostaje konstatacija da li drugi žigovi pokazuju znake oštećenja ili