Филателиста

4 Knei da li opet drugi, preko 10 godina korišćeni žigovi daju toliko jasne otiske kao da su upravo stigli iz graverske radionice. 1.5. “Jedini uvoznik ovih sarajevskih novina je bio beogradski knjižar Velimir Valožić ....... Ko su bili zvanični uvoznici ovih novina opšte je poznato i to je irelevantno. Do danas niko i nigde nije tvrdio da su oni bili involvirani u slanje ovih novina. Jedino postoji tvrdnja da se radilo o privatnoj pošiljci. Konačno, ako je podatak koji imamo iz pronadjenih dokumenata potpun, da pošta Karantin Rača nije ni dobila novinske marke sa grbomi ako se na kraju ovog izlaganja pokaže, a pokazaće se, da su argumenti u FFE članku neodrživi, moralo se raditi o privatnoj pošiljci (vidi 1.6.). 1.6. “Žig je od pošte Racanska* kojoj marke nisu dostavljene” (radi se o pošti Karantin Rača, a pripadnost žiga ovoj pošti ovde nije data u pogodbenom načinu, vidi i 1.3. prim. V.K.) Oslanjajući se na do sada poznate dokumente, pošta Karantin Rača od 1866 do 1876 nije dobijala novinske marke. Medjutim, postoji jedno pismo sa početka 70-tih godina čiji deo frankature su 10 zupčanih novinskih maraka od 1 pare izdanja 1869, a koje je poslato iz pošte Karantin Rača i marke su žigosane njenim žigom. Sledeći logiku iz FFE članka moralo bi se postaviti pitanje autentičnosti ove velike retkosti koja do danas nije nikada i nigde osporavana a objektivno nije ni bilo razloga za to.

1.7. “Jedan drugi aspektovih novina jefrankatura. Novine nemaju ni nalepljenu štampanu adresu (ilinjentrag)nirukom napisanu adresu,tako da su one morale biti poslate pod ukrštenim zavojem”*, -

Tvrdnja da na ovde diskutovanim novinama ne postoji adresa (ili njen trag)iiztogaizvučen

zaključak da su novine morale putovati pod ukrštenim zavojem i zato morale biti frankirane sa 10 para je pogrešna. Za fotografiju novina u FFE članku kao i u više ranijih publikacija one su iz estetskih razloga bile tako savijene da leva strana novina nije bila vidljiva, a sa njom i kompletan naslov novina i postojeći mali deo adrese, dok su u drugim slučajevima naslov i ostatak adrese bili vidljivi”. Samo je slučaj hteo da je taj mali deo adrese ostao sačuvan na novinama. Moram da postavim pitanje, da li bi bilo opravdanja za zaključak da frankatura nije odgovarajuća da je cela adresa otpala ili čak skinuta? Samo, molim vas, nemojte i za taj u osnovi beznačajan komadić papira reći kao kada se radilo o otiskivanju žiga da je “nalepljen puno godina kasnije radi prevare sakupljača”! 1.8. “Dalje je poznato, da su nažalost mnogi u Poštanskom Arhivu uskladišteni žigovi u vremenu 1890-1930 zloupotrebljeni i ove novine su jedan takav slučaj. O jednoj sudskoj presudi Beogradskog Suda protiv jednog našeg gradjanina zbog naknadne upotrebe anijihžigova za potrebe jednog trgovca markama iz Nemačke, pisano je u Beogradskim Novinama 1896"

Ovde navedeni argument protiv ovih novina je spominjanje sudjenja jednom činovniku Beogradske pošte koji je za jednog trgovca markama iz Nemačke naknadno poništavao marke žigom Beogradske pošte. Taj proces je okončan 1896 i kasniji takvi slučajevi nisu poznati i nisu nigde zabeleženi. Nezavisno od toga, komadi gde je sa osnovom utvrdjeno da se radi o zloupotrebi uvek istih povučenih žigova, nastali su 50-ih i 60-ih godina uz korišćenje povratne autobuske karte na relaciji Novi Sad – Beograd i dobro su poznati. Koliko se sećam, ovim se bavio uto vremei Sud časti našeg Saveza kojije bio ad hoc oformljen za tu priliku”. Radi se uglavnom o isečcima, sa neobičnim kombinacijama maraka “Milančića” i polovljenjima onih vred-