Филателиста
2 BH u ne tako dalekoj prošlosti sagledava se i uz pomoć poštanskih dokumenata koji su predmet filatelističkog sakupljanja i istraživanja.
Ponekad se zapitamo - da li se iskaz o jedinstvu lukrativne, edukativne i (re)kreativne filatelije može dovesti u sumnju, s obzirom da u domaćoj praksi često nema uporište - jer se ne ostvaruje... Postavlja se pitanje - da li ćemo posle protoka određenog vremena ostaviti (a generacije zateći) pravu pustoš kada se radi o klasičnim objektima poštanskog saobraćaja kao što su poštanska marka i poštanski žig, iz ovoga trenutka (ili vremena)? Da li su kraj XX i početak XXI veka određeni da pobrišu sve što je u društvenom kulturnom sloju država i naroda postojalo, a što bi se moglo čitati i kroz poštanske dokumente? Nemam nikakvih iluzija da je to cilj nekakvog “kreatora” svega što (nam) se događa, ali isto tako nisam sasvim siguran da će bar kod, laserska tehnika, personalni računari i druge blagodeti današnjice filateliji, u današnjem poimanju njenog značenja, produžiti život, poštanskoj istoriji obezbediti “svedoka vremena“, a filatelistima još mnogo istraživačkog prostora i zadovoljstva. Da li je propuštanje da se nešto učini kada je vreme i kada to ima smisla, u našem slučaju nekakav usud ili sudbina?
Imam u vidu prigodne žigove - tipične proizvode kreativne filatelije, demokratizovane do krajnjih granica i pristupačne svima; šta sve u poslednje vreme izlazi u javnost i kojim povodom. .. Ovde prvenstveno mislim na žigove čiji su izdavači filatelistička društva, često inspirisane najbizarnijim temama svakodnevnice. Samo u poslednjih nekoliko godina, preko glave smo preturili događaje koji su mnogo toga promenili u našim životima. Prigodni poštanski žig, kakve god poruke nosio, jeste dokument vremena, a kao grafički otisak i umetničko delo. Samo kakvo?
Izlaganje je manifestacija konkretne filatelije. Zbog posebnog doživljaja koji nude posetiocima, a putem kataloga i prikaza u medijimai ostaloj kulturnoj javnosti, velike izložbe uvek dovode do afirmacije izlagača kao aktivnih činilaca kulturog života.
Pripreme za Jufiz XII su započele s obzirom na nešto raniji termin (21-26. juni) ovogodišnje izložbe, do kojeg je došlo zbog zauzetosti velikih galerija izložbama Oktobarskog salona i obavezama naših izlagača na izložbama u inostranstvu. Sigurno je da će ovogodišnja izložba, u svom programskom delu, doneti nova osveženja, a najave kvalitetnih izložaka ohrabruju napor organizatora da ovu izložbu održi na zaista viokom nivou.
Učestvujte jer je to način da predstavite svoje filatelističko delo.
Urednik
UPOZORENJE SAVETA ATSETATORA AFSCG
U Beogradu su nedavno ponudjeni na prodaju probni otisci i eseji maraka “Poštari” i “Orač Hrvatske” iz 1945. godine, sa potvrdama o ispitivanju originalnosti atestatora dr Jovana Veličkovića. Upozoravamo da su svi ovi atesti kompletno falsifikovani, i to formular, tekst, potpis ispitivača kao i žig za otiskivanje originalnosti maraka, a da su same marke najverovatnije falsifikati. U toku je istraživanje ovog slučaja.
Ukoliko neko poseduje potvrde o ispitivanju koje su sumnjive, kopije istih može da uputi na proveru.
Beograd, 15. januar 2004. Savet atestatora AFSCG Dr Jovan Veličković, predsednik