Филателиста

63

na skraćivanja prenosimo deo o nacrtima poštanskih maraka.

– Ono što je objavljivano na velikim formatima plakata postaje motiv i na najsitnijim tvorevinama primenjene grafike – poštanskim markama.

Bitne karakteristike plakata, od teme do likovne obrade, zadržavaju se i na poštanskim markama. Ako je u plakatu jasan i sveden jezik potreban radi brze komunikacije sa posmatračima, u poštanskim markama on je neophodan zbog malog formata. Bilo je potrebno mnogo veštine i preciznosti da bi minuciozna slika bila atraktivna i čitljiva. Ona takođe sadrži i određeni tekst (naziv zemlje, vrednost apoena i potpis autora kao obavezne) što opterećuje format i zahteva istančan smisao za kompoziciju.

SN

reč ab 868:

i:

o: :

5

|”, ya Š

ada aas 5)

4 Abba: alkal

Primeri poštanskih maraka prikazani na izložbi

Mnogi autori koji su se bavili plakatom radili su i poštanske marke, a njihov umetnički rukopis je čitljiv i prepoznatljiv i na ovoj vrsti male grafike. U komponovanju poštanskih maraka učestvovali su umetnici iz cele Jugoslavije. Precizan crtež Božidara Jakca bio je pogodan kada su bili u pitanju portreti znamenitih ličnosti te je dosta često korišćen. Ipak slavu jugoslovenskih maraka pronele su serije posvećene umetnosti na tlu Jugoslavije, a marka Triglav sa Bohinjom iz 1968. proglašena je najlepšom markom na svetu.

Do 1966. na poštanskim markama tekst je štampan ćirilicom i latinicom. Od te godine svi natpisi na markama štampaju se isključivo latinicom (sa izuzetkom bloka posvećenog Oktobarskoj revoluciji 1967, na kome su natpisi na sprskohrvatskom u oba pisma, ćirilicom i latinicom, i na slovenačkom i makedonskom jeziku). Komunisti su latinicu smatrali internacionalnim pismom, a ćirilicu anahronim izrazom lokalne kulture, te iako su oba pisma zvanično bila ravnopravna, latinica je u zvaničnom životu imala sve veću upotrebu. Latinično pismo postalo je zvanično pismo Jugoslovenske armije i smatrano je integrativnim faktorom jugoslovenskog jedinstva.

Poštanske marke su reprezentovale zemlju, a ne treba zaboraviti da je ovo vreme bilo vreme komunikacije prvenstveno putem štampanih medija. Prvih godina posleratne Jugoslavije čak je i telefon bio retkost u svakodnevnom životu. Ako se koristio u ustanovama, u domaćinstvu je bio prava retkost. Pisma i dopisnice bili su glavna sredstva komunikacije.

1 Naslovi oprema članka redakcijski. Priredio za štampu Vojislav Begović.

Ž Gordana Popović Vasić, Između straha i oduševljenja – primeri grafičkog dizajna u Srbiji 1950 – 1970. godine, izložbeni katalog, Beograd, 2009

Rezime

Po svojoj prirodi razuđen i lako dostupan, razumljiv i potrošan, grafički dizajn prožima sve nivoe života i stvaralaštva i omogućava da se sveobuhvatno sagledaju promene u državi, društvu i samoj umetnosti. Istorija grafičkog dizajna u Srbiji od 1950. do 1970. istovremeno je politička, ekonom-