Филателиста

гевагоссгев»е•-огедесеовофооезе«•

тободан ШОТРА

САНИТАРНИ КОРДОН И ДЕЗИНФИКОВАЊЕ ПОШТЕ

Гај “у АГА РА навала па љеаћг Прилике које су довеле до фор ~ Њ

=

санитарног кордона У вропи

)

„астанку санитарног кордона, као превентивној медицинској мери да би | се становништво на одређеној територији заштитило од преноса заразних болести, претходила је вишевековна немоћ у проналажењу адекватне заштите. Иако се о пореклу и узроцима настанка заразних болести мало | знало, ипак су многе болести биле добро познате и пре него су откривени === прави узрочници заразе. Добро се знало за кугу (у Србији „чума"), колеру, велике богиње, и др, да су лако преносиве болести са високом стопом смртности. Пандемија куге која је у четрнаестом веку захватила тада познати свет, у Европи је однела 55% од укупног броја становника. Ова пандемија, у историји позната као Црна смрт или Бубонска куга, настала у Кини 1334. г, пренесена „путем свиле" до Блиског истока, пренела се у Европу (1347. г) преко Цариграда, Крима, Сицилије, и јужне Француске (Марсељ), да би се до 1551. г. раширила целим европским континетом, што је довело до незапамћене демографске катастрофе, са последицама на друштвени и економски живот. Куга је захватила и Балкан у време Душанове Србије. За размере и учинак ове пандемије недостају тачни подаци. Познато је, да се цар Душан, са царицом Јеленом, сином Стефаном Урошем М и свитом склонио од куге на Свету Гору (крајем 1347. до средине 1348. г), тада територијални део Душановог Царства. Овај податак најбоље говори о томе да је у то време појединачно склањање пред пандемијом било једина поуздана заштита. Већина становништва по градовима, затим сељаци везани за земљиште, нису имали такву могућност заштите и самим тим били су изложени високом ризику заразе. После вишедеценијске борбе са епидемијом, дошло се до искуства да је болест преносива додиром са оболелим. Осим оболелог инфекцију преносе и њему припадајуће ствари, али за праве узроке настанка болести није се знало. Оновремена медицина није могла да понуди спасоносно решење. Дубровник, из практичних разлога као трговачки град, први у историји заштите од куге уводи превентивну изолацију за посаде бродова и путнике пристигле из „сумњивих“ крајева. Велико вјеће Дубровачке Републике 1577. г. доноси одлуку о изградњи лазарета (болница - посебно чуван објекат изван града) и одређује временску изолацију (карантин - 40 дана) за болесне и особе под сумњом да су болесне, у циљу заштите града од уношења болести из прекоморских земаља. Одлука јесте донела резултате, али је и успорила трговину. Међутим, у доброј мери је смањила неконтролисано ширење заразе на домаће становништво. Истим мерама заштите, нешто касније, прибегавају и остали европски градови на Медитерану, са намером да се спречи пренос пандемије бродским саобраћајем. Тако

| /