Филателиста

Венеција (Сенат Млетачке Републике), 1423. г. уводи строге медицинске мере, и оснива Карантин као установу за изолацију потенцијално болесних путника и дезинфекцију робе, пристиглих морским или копненим путем из источних крајева (Леванта) за које се сумњало да влада епидемија заразне болести. Постоје подаци да је поступак дезинфиковања важио и за писма, наводно да је Венеција 1527. г. издала наредбу о санитарном третману писама, док је по истраживањима проф. Равасинија, у Мантови први пут издата наредба о дезинфекцији писама 15. 11. 1619. г.

Оснивање карантина, бива прихваћено као пракса заштите широм европског континета и на известан начин пандемија је стављена под контролу. Далеко од тога да је куга била побеђена и још дуго се неће знати за узрок настанка болести. Током времена организација заштите је унапређивана као и средстава и техника дезинфекције а истовремено је подигнут и ниво хигијене посебно у градовима. Међутим, за лек и излечење ове болести ондашња медицина није имала одговор (бацил куге, Мег та резц5, изолован је 1894. г). Куга се у више наврата враћала у Европу (Италија 1629-31. г, Лондон 1655-66. г, Беч 1679. г, Марсељ 1720-1722. г. Москва 1771. г). Само захваљујући примени строгих мера изолације и дезинфекције, болест је бивала локализована и спречавана је пандемија ширих размера. Крајем 18. века куга се повлачи из Средње и Западне Европе мада је постојала стална опасност од поновне појаве болести, што се и дешавало. Међутим, тада се добро знало одакле Европи прети главна опасност и у тренутку када су се у 18-том веку стекли бољи организациони услови, формирана је установа за пресецање путева којима се пандемија преносила. Главна опасност претила је са подручја Османлијског царства.

Док се Европа трудила да пронађе ефикасан начин здравствене заштите становништва, и у томе напредовала, Османлијска држава је заостајала, и уопште, ниво њене здравствене културе био је далеко испод европског. Боље речено, Порта (влада) се тиме није бавила, није прихватала праксу тадашње европске медицине: одбрана од куге (фаип) била је препуштена саветима верских учењака (улеме). Порта је тек 1858. г. увела карантин у циљу заштите од куге (истраживање проф. Бирсана Булмуша, Единбург).

Интезиван копнени промет људи и робе на релацији Далеки исток - Османлијско царство – Европа, представљао је пут за ширење заразних болести, а прва на удару од европских земаља била је Хабзбуршка монархија. Треба још додати да су чести војни сукоби између Хабзбуршког и Османлијског царства, са неконтролисаним покретима војске такође доприносили ширењу болести.

Учестале епидемије куге у 17-том и почетком 18-ог века, за које се основано сумњало да је донесена са османлијске територије, натерале су Хабзбуршку монархију да формира јединствену установу „Стални Санитарни Кордон" смештену дуж војне границе са Османлијским царством. Постојала су два разлога за успостављање кордона: војностратешки и санитарни. Основна намена Кордона била је да контролише промет људи, робе, стоке, и др, и да превентивним карантинским мерама штити Монархију од смртоносних заразних болести. Како су и за поштански саобраћај важиле санитарне мере, то је Кордон уједно контолисао и пошту.

Објављивањем Уредбе „Рез; Раћеп!" коју је донео цар Карло М! створен је законски оквир да „од 1728. г. Аустријски санитарни кордон, формиран на Војној граници према турским земљама, постане стална институција Монархије". Прве аустријске санитарне уредбе, почев од 1725. г, великим делом су преписиване из венецијанских прописа заштите од куге, познате као „Венецијанске норме". Аустрија је надаље вршила допуну прописа на