Француска социологија : њени главни носиоци у XIX веку
6
треба да се састане Европски Савет, састављен од научника, сопственика,._ индустријалаца и радника, И онда ће се наредити да сви људи раде, да сви буду произвођачи, или научници или сопственици или пролетери, Сен Симон је против демократске једнакости и апсолутне личне слободе, Трећа основа Сен Симонове филозофије, трећи идеал који он истиче јесте љубав, или, како би то правилније требало рећи, социјални морал. Опште добро по Сен Симону идентично је са приватним добромГ Човек може наћи само рнда своју срећу ако ради на томе да буде свима добро. Тај морал ми налазимо код Огиста Конта, али исто тако то је чиста Сен Симонова тенденција. Нарочито пред крај свога живота, када је осетио да његова доктрина најзад треба да постане стварност, Сен Симон је сматрао да за своју зграду, поред два стуба науке и рада, треба да стави још један трећи стуб, љубав, који ће бити много приступачнији народу. Да би привукао народ, Сен Симон је сматрао да има да оснује нову цркву, нову веру, Он је пред крај свога живота написао једну малу књижицу под насловом: Ново хришћанство, где је покушао да на осећање, на лично одушевљење привуче масе које до тада нису никако прилазиле, На тај начин, ми код овога човека, оца социологије, налазимо јединство мисли, а оно је у томе што науку ставља изнад свега, и јединство живота, у томе што је до последњег свога даха видео пред очима само једно, своју мисију, Тај човек, који је прошао кроз све професије: био племић са великом рентом, продавац вина, спекулант на берзи, трговац, банкар, радио све могуће занате, био је стално сиромак: „сиротиња је сваког дана куцала на његовим вратима". Но он никада није губио веру, јер је сматрао да има на земљи велику мисију.
Огист Конт
Међутим, Сен Симон није основао социологију, и ако је назрео, и чак можда нашао, њене главне линије, Њу је основао тек Огист Конт, његов ученик, може се рећи његов шегрт, Он је био много боље припремљен за свој посао него Сен Симон својим озбиљним научним а нарочито математичким студијама, Он је био боље опремљен да место револуционарне и негаторске филозофије XVIII века, која је све срушила а која, како каже Конт, „ништа није подигла", створи „позитивну“ или „органску филозофију", и да место духовне анархије постави темеље за политички режим заснован на науци. Више