Француска социологија : њени главни носиоци у XIX веку

није у стању да води људе револуционарни дух, Он је добар да рутпи, а не да чува и ствара, Због тога је потребан нов ауторитет. Тај ауторитет су за њега наукв, све науке, Ми већ видимо нешто прецизније, нешто јасније. Он не каже наука него наукв. Друштво треба регенерисати помоћу социологије која стоји изнад свих наука, јер долази последња. Конт, као и његов енглески савременик Спвнсвр, израђује клафикацију наука, а на крају ће ставити социологију, И док је Сен Симон положио основ социологије, Конт је дефиннсао њене методе и одредио њене оквире. По њему, постоји статика, која утврђује односе у једном моменту еволуције, и динамика, која представља саму еволуцију човечанства, Социологију такву какву је Конт замислио, хтео је он сам потпуно да обради. Међутим, једва је стигао за статику да да свој нацрт, а динамици је посветио две књиге строго класичке, Од детаља које је донео мало је што остало. Он је непрестано видео људски род као једну целину, говорио је о јвдном човвчанству. Касније ће доћи социолози који не признају да постоји једно човечанство, него тврде да постоји више људских друштава, више врста човечанства, као и више врста друтих друштава, Оно што ипак мора да се призна Огисту Конту јесте његово живо осећање социјалнв рвалности, и то што је науци дао циљ који она дотле није имала, Циљ науке је људска срвћа. „Ја се бавим филозофијом науке, каже он, само у циљу друштвене обнове," 1822. год,, док је био сасвим млад, радио је на томе и сматрао је за свој задатак да донесе нов духовни ауторитет, да створи један јавни дух, да одреди задатак интелигенције, да обнови духовно јединство и заснује породично и друштвено васпитање грађана, Он је сматрао за себе да има знања једнога Аристотела и политички геније једнога Св, Павла, Он' је био уверен да ће бити бесмртан и називао се првосвештеником човечанства. Као Сен Симон, и он је сматрао да има на земљи да изврши једну социјалну мисију. Зато нам се и појављује као пророк, са свом охолошћу једнога месије, Када је имао 45 година, његов Твчај позитивнв филозофијв и Систем позитивнв политикв били су готови, и социологија му била је потпуно заокругљена. Тада му улази у живот једна жена, и она доноси потпуно нов елеменат у целу структуру његове филозофије. Зато с правом каже један биограф за њега (1845. год,]: „Систем се Контов заљубио,^*г