Француска социологија : њени главни носиоци у XIX веку
10
(зслепсе сlез тоеигз) као о закону морала. По његовом моралу хреба се утопити у друштво, и он је, идентификујући морал и друштво, претеча Диркајма који каже да је „морални чин један друштвени чин“, и да је сваки друштвени чин, ако је он заиста друштвен, морални чин. Само Прудон, који тражи да се индивидуа утопи у друштво, не допушта да се уништи људска личност. Друштво треба организовати тако да колективна снага функционише не убијајући индивидуалну. Тако ће тај индивидуалист дати један потпун и хармоничан социјализам који данас излази на површину и нагло потискује у неколико земаља Марксов социјализам.
Од Еспинаса до Диркајма
Седамдесетих година, када се мало по мало уклањају ови творци француске социологије, појављује се једна идеја која израшћује из њихове мисли, То је идеја дасу друштва природна бића и да људски организам има сличности, велике сличности са обичним физичким организмом, и чак то је корак напред који чини социологија да људско друштвоима велике сличности са животињским друштвом; и због тога ће Алфред Еспинас 1877. објавити књигу под насловом: ћез зосШез аштаЈез. Он је код животиња видео сасвим примитивна друштва, где су јединке повезане једна за друту само материјално [физички], па ће доцније пронаћи виша друштва, где већ постоји психичка веза, док не доће до примитивног људског друштва, које личи на нека животињска, и из којега се развија данашње људско друштво, На тај начин социологија напредује као наука, али до Еспинас-а, па чак и после њега, она је свавише мање само у једном великом уопштавању, Скоро сви писци своде друштвене законе на један закон друштвене еволуције. 0. Конт је основао социологију па је мислио да ће је сам моћи потпуно и израдити. Ту је његова грепжа, јер се једна наука никада потпуно не да израдити, а нарочито не од једног човека. Постоји маса посебних питања, ограничених предмета који су солидарни међусобно, али да бисмо ту солидарност видели, потребно је да дубље загледамо. Потребне су за то две ствари: испитивати разне друштвене појаве за себе и онда бацити један општи, дубљи поглед. На тај начин, тим дубљим погледом, од неколико наука ствара се социјална наука или социологија, Тај корак, тај одсудни корак учиниће Диркајм и његова школа. Емил Диркајм је увидео да се ваља одрећи уопштавања, укупног обу-