Француски романтичари и српска народна поезија

5

Фушеа, војводе од Отранта, пријатеља свога оца, и свога рођака де Тарсиа, главнога секретара Интендантуре у скоро анектованој Илирији, буде у септембру месецу | постављен за библиотекара у ЈБубљани. = Крајем исте, 1812 године, са позајмљеним новцем, са четрдесет динара у џепу, без пристојна одела, дође он са женом и ћерком у Љубљану, „на пола пута за крај света, и са готово потпуном извесношћу да вас нећу више никада видети“, пише он једном пријатељу. „Најзад сам видео Илирију, пише он Весу, библиотекару у Безансону, 2 јануара 1813, и кроз снег од две стопе дошао сам до оштрих врхова Крањске. Тек што сам. престао сретати срећнога становника Јадрана, лако одевена у одело од љубичаста платна,

главе покривене великим шеширом на коме се лепршају разнобојне траке, опазих зимљива Илирца који цвокоће под кабаницом

1 О борављењу Нодјеа у Љубљани: Егапст5 Меу: Уге де Спапех Моагег. Раг15. 1844. р. 19; књига његове кћери, М-те Мептазјег-Мофег: Слапех Моаеег. Ергзодез ет сопуепте де за уге. Раг5 1867.“ Гађасћ“, р. 142—163; Соггезгропаапсе тлеапе ае Спапех Модеег. 17961844, рибисе раг А. ЕзНапага, Рапз. МРСССЕХХМ, р. 135—144; Упсће! аотоп: Слапег Модег е![е огопре готаппдие. Раг!5, 1908, р. 85—93.