Француски романтичари и српска народна поезија

од козје длаке — и вуненом капом од три парчета“. 6 јануара већ је ступио на дужност. Љубљана му се учинила „пријатна/ и љупка“ (аогеабје ећ папе), али без икаквих угодности. Нашао је две скромне собе, најчистије у вароши, са дрвеним постељама и сламњачама, и четири отрцане столице,' од којих је једна храмала. „Лепо, рекох ја, ево нас у Спарти. Поздрављам те, срећна Љубљано, последње и дирљиво уточиште древних нарави. Овде ћу бити срећан са боцом мастила, злехудом чорбом и једним крчагом“.

У Љубљани је тада био знатан број Француза, чиновника и официра. Палата гувернера илирских покрајина личила је, по сјају и етикети, на двор жаквога" шпанскога краља, и Нодје је био једини међу њима без чипака, диаманата и мача. Материалне прилике нису му се биле поправиле. Одређена плата од 1800 динара годишње имала му се издавати тек после два месеца. Шта више, и ту јадну плату он је делио са својим претходником у Библиотеци, неким старим немачким научењаком, који је брутално био избачен на улицу и остао без икаквих средстава.