Француски романтичари и српска народна поезија

То библиотекарско место било је само

једна синекура. Нодје није ни вршио ту

дужност, и једва помиње да је библотека

лепа и да се свакога дана повећава. Да

би му се колико толико помогло, генерал

Бертран, гувернер Илирије, постави га за

инспектора лутрије, а де Шаброл, интен-“ дант илирских покрајина, за уредника служ-

бенога листа илирске владе, --Нодје—=се== обично потписивао: „Фтестепг дез јошта

отнсеј 4: ЈИуме“. | __ Тај „четворојезични лист“, како га назива Нодје, звао се Ге Тлејеотарће јПугтеп, излазио је на француском, немачком и талијанском, а само месец дана и на словеначком („еп зјауе утфуце“). Чланке је писао по усменим инструкцијама Фушеа, поставши најзад нека врста његовог политичког повереника. Како је чист приход од листа ишао уреднику, Нодје се сав дадне на посао. Здравље му се поруши, спопадне га тешка грозница и жутица, и он се, као са каквог океанског острва, жали своме пријатељу на судбину, „триста миља далеко од оне земље коју смо некада заједно обитавали и где вас можда никада нећу више видети“. Једнога дана,