Француски романтичари и српска народна поезија

~ 6488

свеску.! Шта више, он у предговору уверава Меримеа, да му је лако било преводити те песме, јер је под његовом прозом лако открио метар илирских стихова. „Као што је познато, писао је доцније иронични мистификатор, Немци откривају много штошта“. Мицкијевић ја за неко време веровао у аутентичност тих песама, а за тим мислио да их је писао опат Фортис. И сам се Пушкин дао обманути. И у томе је Мериме највише уживао, то је сматрао као „сјајан успех“, и то му је давало права да каже: „кад је геније једне велике расе, коју представља њен најславнији песник, познао себе у једној књижевној мистификацији, нико више нема права да омало1 Берже, зет издавача Левроа, познавао се са Вилхелмом Герхартом, знао је да се овај бави српском народном поезијом, и пошље му неколико оштампаних табака „Гусала“. 22 маја 1827 Герхарт из Лајпцига пише Бержеу: ,Табаци под насловом ,„Гусле“ веома су занимљиви по мене, Мој Србин који полази данас за Србију сажаљева што не може са вама да се упозна. Ја јако желим да у немачке стихове преведем те песме. Српски ритми су ми познати“. Шест недеља доцније, он му јавља да је свршио превод једнога дела тих песама, да намерава превести и остало, да ће о „Гуслама“ говорити у немачким листовима, и да ће замолити свога пријатеља Гетеа да о тој књизи проговори у своме листу Умешносш и Старина. +