Херцеговина и Херцеговци

60 Ј. ДЕДИЈЕР

Далмацију, Лику, Банију, Војводину и Русију. Исељавања у Србију и Босну већином се могу свести на привредне неприлике. Херцеговци су се у великим масама исељавали у Орбију још прије ослобођења, и прије Карађорђева устанка. Према најновијим испитивањима у народу која су у Орбији вршили ученици Г. Цвијића, затим по архивеким испитивањима Г. Тихо мпра Ђорђевића може се закључити да разни херцеговачки досељеници чине знатну већину у саставу данашњег становништва у ужичком, ваљевском и подринском округу. Има области у Босни у којима потомци досељеника из Херцеговине сачињавају преко деведесет по сто од свега становништва. Колико сам могао дознати посредним и непосредним испитивањем, нема скоро ниједне босанске области, изузев области Лијевно и Грахово, у којима нема знатан број херцеговачког становништва. Колико се то може закључивати на основу досадашњег испитивања, чини се да ће у саставу 00санског становништва, нарочито православног, апсолутну већину сачињавати херцеговачки досељеници. Херцеговци су се пз већине области исељавали као тежаци и сточари а насељавали села. У томе се једино разликују становници требињеких села, нарочито Шумњаци и Површани, а донекле и Поповци. Они су већином насељавали вароши. Највише су се исељавали у босанске вароши, затим у Ужице, Београд, Шабац, Ваљево и друге вароши западне Србије, на пошљетку има их доста по разним далматинским варошима, затим у Трсту, а има их расијаних и по разним варошима у Јужној Русији и Румунији.

Овај дио херцеговачког становништва има нарочит смисао за трговину и за живот у варошима. Они се одликују необичном предузимљивошћу, истрајношћу и великом штедњом и од њих су постали многи знаменити трговци, који су били од великог утицаја на развиће трговине, нарочито у западној Србији. Опажа се само један недостатак, а тај је, да нијесу умјели основати велике и чувене трговачке породице, и не умију своју дјецу васпитати, п због тога свака овака кућа већ у другој генерацији напушта посао, губи имање, а често