Херцеговина и Херцеговци

ХЕРЦЕГОВИНА И ХЕРЦЕГОВЦИ 61

п душевно пропада. Чини се да су Херцеговци издржљиви само дотле док се у њима осјећају њихове сељачке особине. Због ових великих сеоба настала је позната пословица, да „Херцеговина цио евијет насели, а себе не расели“.

· Херцеговина се разликује од свих српских области пи у томе што је она сачувала у себи знатан дио старинаца, то јест породица које од вајкада живе у Херцеговини. За многе од тих породица може се на основу историјских извора доказати да су у Херцеговини живјеле још прије доласка Турака, крајем четрнаестог и у почетку петнаестог вијека. Неке од тих породица живјеле су и у средњем вијеку од сточарства, и оне су као кириџије („поносници“) вршиле трговачки транспорт између Дубровника и западног дијела Балканског Полуострва. Од тих породица чувене су: Предојевићи, Малешевци, Мириловићи, затим племена Бањани, Дробњаци, Пилатовци, Риђани, Бобани и други. За друге стари-

начке породице може се доказати да су то остатци мањих властеоских породица из средњег вијека. Неколико таких породица сачувало се у околини 1 ребињаи Билеће (Витковићи, Бубибратићи и Зотовићи). дна се да их је било доста у Попову и Неретви и да су ту живјеле до шеснаестог и седамнаестог вијека, па су се неке иселиле у Далмацију и Боку (Војновићи), гдје су се покатоличиле, друге у Војводину (Стратимировићи, Витковићи), треће у Русију (Милорадовићи, Владисављевићи, Божидаревићи), а неке у Дубровник (Пуцићи, Бошковићи, Покрајчићи). Поред овога има неколико властеосних фамилија које су примиле Ислам, као на примјер ЈЉубовићи, Ризванбеговићи, Опахалићи, Шурковићи, вјероватно и Госте, а било их је и више па су потиснуте од других муслиманских скоројевића. Из овога се види да старо херцеговачко племство није у оноликој мјери прелазило на Ислам као, на примјер, босанско. Данашњи православни остатци старих православних властеоских породица потпуно су се нивелисали с осталим становништвом, већином су изгубили земљу и постали кметови, а само су Зотовићи кроз цијело турско доба задржали своју земљу. Како је јако било демократисање тога племства,