Херцеговина и Херцеговци

62 Ј. ДЕДИЈЕР

види се по томе што је старо презиме Љубибратићи сачувано само у традицији, а њихови потомци добили су данас подругљива и погрдна презимена, као н. пр. Кебеље, Балорде, Укропине, Паликуће и слична. Поред овога сачувао се знатан дио старих херцеговачких породица, које су прешле на Ислам, и то у Дубравама, Гацку, Подвележју, Невесињу, Борчу и Дрини. Све ове породице знају да су биле православне вјере („ми смо од Срба“), неки су били у разним службама код средњевјековне властеле. Све ове породице причају да су се веома доцкан „потурчиле“, у Подвележју и у Борчу до детаља знају причати о узроцима и начину свога преласка на Ислам. Због тога што су доцкан прешли на Ислам, у Горњој Неретви, затим у области Бјелашнице, Височице п Трескавице називају их „Србљацима“. Ови муслимани, које варошани подругљиво називају и балијама, задржали су много хришћанских обичаја, не крију жене, славе пи светкују многе православне празнике, и рачунају по православним празницима. У западној Херцеговини, нарочишто око Мостарског Блата, има знатан број старинаца католичке вјере. Интересантно је, да они приповиједају да су некада били православне вјере. Када п зашто ву прешли на католичанство, не знају, али памте своја стара прекатоличка презимена, осим тога славили су до најновијег времена крена имена, која сада напуштају по наговору католичких свештеника.

Највећи дио католика је, ипак, поријеклом из Далмације, доселили су се већином у деветнаестом и крајем осамнаестог вијека. Католици источно од Неретве су ијекавци, а у западној Херцеговини су икавци. Варошко муслиманско становништво потиче једним дијелом од домаћих сеоских породица, а другим дијелом од досељеника из разних далматинских вароши, нарочито Новог, Рисна, Имотеког, Вргорца и т.д. Кад год би Млечићи освојили коју варош у Далмацији, муслимани су се листом помјерали према истоку. Мостарски муслимани, затим муслимани из вароши западне Херцеговине говоре пкавески, а муслимански сељаци и варошко становништво источне Херцеговине говоре ијекавски. Православни чине једну цјелину п у говору пи у ношњи, по-