Херцеговина и Херцеговци

ХЕРЦЕГОВИНА И ХЕРЦЕГОВЦИ 63

тичу од старих херцеговачких породица или од досељеника из области данашње Црне Горе.

=

Од Окупације ушло јеу обичај да се Херцеговином назива само мостарско окружје. Међутим зна се да се до Окупације Херцеговином називала много пространија област, у којој су, поред данашњег мостарског окружја, биле и ове области: Дувно, крајеви око Калиновика, Фоче, Горажда и Чајнича, западни дио Новопазарског Санџака, и на пошљетку данашње црногорске области: Дробњаци, Пива, крајеви око Никшића, Бањани, Опутна, Рудина и Грахово. И данас живи у народу тај шири појам Херцеговине, премда се у многим крајевима почиње губити као, на примјер, у Дувну, око Чајнича и т. д. Народ тих области има својих специјалних етнографијских и етничко-психологијких особина, у којима се они разликује од становништва сусједних области.

У средњем вијеку на територији данашње Херцеговине било је више области, и то: Неретва, Хум и Травунија или Требињска. Поред тога у област Херце· говине спадају и неки дијелови Раме, Рашке и Зете. Ове области сједињене су у једну цјелину тек у 15-ом вијеку, и то под Сандаљем Храњићем и Стјепаном Вукчићем Косачом. Освојивши Херцеговину, Турци су ову област задржали као једну административну ијелину, која се по Стјепану Вукчићу, или Херцегу Отјепану, прозвала Херцеговином, Главна мјеста у средњем вијеку била су Оногошт (Никшић), Требиње, Хум, Благај, Почитељ код Мостара и Кључ код Гацка. За вријеме Турака сједиште санџаката било је неко вријеме у Фочи, а допније у Мостару. Чини се да је у Херцеговини у средњем вијеку било веома мало вароши у правом смислу те ријечи. Већина већих мјеста престављала су утврђења и племићске замке, који су били на неприступачнијим мјестима. Чини се да је испод тих утврђења било и неких тргова и чаршија. У новоме вијеку вароши се све више спуштају у низине, на обале ријека, дуж којих су ишли најважнији друмови. О саставу варошког становништва, у почетку новог вијека не зна се много. По неким ви-

о

И] 7