Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

дете да се дави, а његов отац п мајка падоше на колена п у самртном страху стадоше се молити Светомилсетивсм да им спасе јединче. А оно јадно превија се као згажени црв, узверено се напреже да уздахне колико толико ваздуха, али ни ваздух не може више слободно да уђе у његово грло, него пишти као кад га пусте на малу рупу из надувене мешине, скаче од страха и само прокркља: „Не дај ме бабо!“ или „помози нано !" па се опет стропошта на постељу, а у његовим грудима цичи, пишти и кркља гуштер да сепо целој клетиравлеже то паклено кркљање, а несрећни родитељи његови само се бију рукама у груди, само бију челом о под, само се моле Богу онако као што врло гладан човек ождере хлеб, док се најзад пзнурени глађу, жеђу, непрекидним бденисањем п очајничком молитвом не срушише и е.једне и с друге стране болесникове пестеље на тле, и осташе на њему онесвеснути... Као да се и строгом Божјем суду сажалило на њих, јер када дођоше к себи, оцу се учини као да више не чује оно страшно кркљање, па се уплаши да није дете издахнуло, али мајка, кад отвори очи п кад погледа дете и виде да оно мирно спава и тихо дише, паде своме мушжу око врата и рече: „Смиловао се Гсепод на нас, Господару, спасао нам је опет Душка од смрти“. Али ни то не беше пселедње искушење на које је Бог ударао грешног слепца, да га казни ва његов грех, Још двапут лебдео је његов јединац пгмеђу живота п смрти, и тек када су му родитељи довољно кажњени, отргао се он сасвим, п Бог је кажњенима дао још један знак свога праштања, поклонио им је уз Душка још једну ћеркицу, коју они назваше Душицом, и ако је на крштењу добила друго име. Али наскоро затим разболи се дична ћерка цара Смиљца и премину, пи остави у далекој туђиви свега ослепљеног мужа са двоје ситне деце.

— Доста, доста, бабо, ако Бога знаш — грца Душан у сузама.

Дечански поћута мало дишући дубоко, па онда настави :

— Није деста, сине, још нисам ни пришао ономе што имам да ти кажем, јер ја осећам јасно да је ово последњи пут што се тобом говорим. па имам још много штошта да тикажем. Али да евршим најпре жалсену приповетку о деци и оцевима, која се понавља од првога греха у рају и откако

Цар Цушан Т., 18 | 198