Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

за каквога те је држао твој учитељ. И била сам у Породимљи и Петрчу после тебе, п чула сам све што сеп урадио и казао, и најзад дођох јутрос у Сврчин, гледала сам те џ слушала, Н сад ми је душа мирна. Бог нека, те благослови, (Стеване Душане, у великом п светом делу, које ти предстеји, а јађу се млошти Богу за тебе и овог п онога света !

Сада тек беше јасна Душану сва величина жртве Јевдокијине. Сада тек он виде да на овоме свету може бпти нешто узвишеније н од величанства свију царева и краљева. И млади краљ паде на колена пред том калуђерицем и стаде љубити њене мантије,

— Буди Бог с нама! — рече Вукашин Мрњавчевић пвдалека, јер он усред оне вреве п урнебеса у дворишту није ни за тренутак губио из вида младога краља. Каква је оно црна калуђерица пред којом Душан клечи, на очи оволиком народу.

Док су се Душанови људи ишчуђавали овој необичној сцени, докле остала светина, њу није ни приметила, дотле је Душан из еве душе говорио :

— Можеш ли ми опростити небески створе2 Ја сам у оном страшном тренутку био бесомучник, који је својим рукама раздирао оно, што му беше најдраже у животу ! Праштај анђеле небески !

— Устани, Душане, не приличи – Најуввишенијем да преда мном клечи — рече мајка игуманија и ве највећим поштовањем подиже младога краља па онда настави: — Ја немам шта да ти праштам. Али ако учиниш да престане проливање братске крви у твојим државама, ако наместо насиља поставиш правду и законе, ако утврдиш свету православну веру, ако учиниш да п сиротиња може живети сигурна ва свој живот и за своје мајушно али крвавим знојем стечено имање ако допста, постанеш онако велики монарх, какав си се привиђао оцу Андонију, онда ће мени лако бити носити тешки крст који сам понела, и јаћу у својој манастирској ћелији издахнути радосна и благовиљаћу Господа што ми је у најетрашнијем тренутку мога живота даб снаге да тичулам живо срце из недара за славу твојега Величанства, и за срећу твојих народа !

244