Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

вавладарку и мајку царицу Ану, каои великога кнеза Јована Михаиловића, најердачнијом добродоштицом !

— Добро нам дошли, грмну цео сабор.

Царица Ана се поклони пред Душаном и пред сабором, па уздрхталим гласом рече:

— Благодарим од свег срца и високом ти краљевству д свој велможној господи, што мене и моју децу тако величате, али ми нисмо више оно што смо били, него смо бедни прогнаници наше земље п државе и дошли смо да у вашој земљи замолимо за прибежиште !

Дубоко потресени и зачуђени стадоше се згледати чланови сабора. Узруја се и онај свет који беше опет покрио

терасу пред црквом.

Царица Ана настави:

— Мој син није више пар бугарски, нити сам ја његова вавладарка као што је наредио мој вељи брат, када је по смрти мога несрећног мужа, покојнога цара Михаила, царство бугарско лежало пред његовим ногама! Данас у бугарској царује Јован Александар, син деспота Страцимира !

Лако запаљива светина око сабора плану као запаљени пласт сена у један дивљи крик:

— Смрт издајнику ! Смрт невернику !

Ана уплашено погледа око себе и подиже руке у вис, па викну јачим главом:

— Није он крив, српска браћо! Напротив, он нам је спасао живот од побеснелих бољара бугарских, који су нав збацили с престола и који су хтели да нас покољу. Јован Александар нас је сачувао од смрти, и пошто је морао да узме у своје руке узде државне, да би спречио 'општи покољ, он нам је дао своје најверније великаше и своју рођену сестру Јелену ц њене владике да нас довде допрате.

После ових речи царица Ана окрете се својој свити, узе за руку једну младу девојку па је доведе пред Душана и рече:

— Ово је, господару синовче, моја и моје деце најбоља пријатељица, Јелена, кћи деспота Страцимира !

Јелена се дубоко поклони пред младим краљем, па се онда поносито исправи и рече:

248