Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

сабора може приступити мени, па и за таквога најпре ми јави !

Капетан Палман само се окрете па командова.

= Из круга у врсту !

Претен који су оклопници били направили ско саборског хладњака расклопи се код црквених врата, и сба нетсва крила стадоше се исправљати потискујући испред себе све оне који мало час викаху: „Смрт невернику !'

Када се круг претвори у једну дугачку врсту, капетан Палман командова свега још три кратке заповести: „Окрените се, „Напред“ и „Стој!" па вапсвест Душевсва беше извршена.

На Главици оста сам сабор.

Сада Душан поче говорити:

— Када сам отоич рекао да ћу колико данас отпутовати у двечан, ја то нисам рекао само ради гостију, и само да одложим одговор на књигу из Трнова, док сви врело не размислимо шта нам ваља радити у овако неочекиваним догађајима, него зато што сам и пре њих био одлучио да идем у двечан, и да се није. ово догодило, ја бих кренуо одмах на пут чим сам вам објавио да не одобравам одлуку сабора !

— даштор даштог — осу се с обе стране сабора.

— дато, што је узвишени родитељ краљевства нам тешко оболео, зато што је, бојим се, мој бабо сада на самртничкој постељи, па бих желео... — овде се Душан загрцну.

— Какотешко оболео 2— повикаше старци из сабора. Ми о томе ништа не знамо ! у

— И ја сам на жалост сазнао тек пошто је стпочело сабеседовање сабора. С једне стране вукло ме је срце бслесном и ојађеном оцу моме, а с друге нисам могао остављати вас, који сте кренули из најдаљих крајева српске и поморске земље на овај сабор, да пи даље можда недељама зачамите у Оврчину док се ја вратим из Звечана. Зато сам стегао срце, молио сам Бога да ми не ускрати...

Овде га прекине старина Мишљен, гунђајући као ва ce, али опет тако гласно да је у оној тишини цео сабор чуо.

— Нека ми Бог опрости ако грешим, али мени загокетна изгледа та болест краља господина...

И други Дечанскови људи почеше вртити главама,