Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

— Срам на ваше седе власи — грмнуше бујно Душановци и стадоше ђипати са своји места, али их једн поглед Душанов натера да опет поседају Само неки дадоше одушке своме гнушању, отпљунувши иза себе. |

— 3AHNRO ce He BapaM — рече Душан с пуно горчине у гласу — велики тепчија Мишљен главом био је онај великодостојник у родитеља краљевства MI, који је моју драгу Душицу, благоверну краљевну Јелену, учио књизи. Он ће најбоље познати њену руку, као штом најбоље познаје њену чисту душу. Нека прочита од када се разболео наш свети родитељ и како болује.

После ових речи Душан пружи писмо своје сестре Mr шљену.

Док је старац читао, Душан настави:

— Ми смо сви у Божјој руди, и нико од нас не мсже од своје судбине побећи. Поред свију мојих грехова ја се још надам у милостивога Оца небеског да ми неће ускратити опроштај, да ће ми допустити да ја склопим очи своме род“ тељу када му дође суђени час. Али ја се не могу растати од државног сабора док не савнам његово мишљење о вероломном преврату који се десио у суседном нам царству и који тако дубоко засеца у част и у интересе краљевског нам дома и богодане нам државе. дато нека...

И овде га опет прекиде старина Мишљен. Он устаде, пружи писмо старцима око себе, који се одмах вгруписаше да заједно читају, а он оде па клече пред Душана:

— Опрости, светла круно, опрости излапелом старцу што је изрекао онако богомрску сумњу !

— Нека је Богом просто, седа старино, у толико пре, што је и у нас младих често језик бржи од памети !

Посрамљен Мишшљен оде као пребијен на своје место, а Душан заврши прекинуту реченицу :

—- ...нека велики логотет прочита књигу коју нам пише Јован Александар Страцимировић, пред целим сабором!

Рајко прочита гласно реч по реч те дугачке ситне књиге,

Кад је велики логотет свршио то читање, Душан упита, сабор : да ли жели да предузме одмах распру“ Цео сабор се одавва са „хоћемо“, а кад је упитао ко жели први да беседи, устаде Вукашин Мрњавчевић па рече;