Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

— Лаже црни Бугарин, лаже самозвани цар. Никоп ништа, није могло натерати њега да помогне бунтовницима да збришу и последњу слабу сенку наше превласти над Бугарском, која је тако скупо плаћена нашом крвљу на обалама Струме, и којује на нашу несрећу сам наш краљ свео до.те голе сенке. Да је бар он остао веран заклетви, коју су сви бољари бугарски положили пред нашим краљем у Извору, да је он одиста био веран Шишману другоме, он би престо, који је био снажан да отме, предао своме законитом цару и његовој мајци. Али је њему као и осталим бунтовним бољарима била главна брига да отерају туђинку, јер је та туђинка сестра краља од Србије, те да се тиме освете н ономе који их је на Велбужду сатро до ноге. (ве остало што трпа многоглагољиви самозванац у својој књизи, само је празан изговор. Ко је још гасио огањ сипајући уље на ватру. Ко је још лечио јересе државним превратомр У осталом то је бугарска ствар. Што њима горе буде у земљи њиховој од тога наопаког лека, у толико боље за нас, у толико ћемо брже ми моћи њиховом крвљу опрати тешку увреду коју су нам они нанели прогонећи сестру нашега краља из царевине коју је њој и њеној деци поклонио краљ све српске п поморске земље. И то је оно што је за нас главно. Лукави бугарски самозванац говори о својим братским осећањима према младоме краљу у ономе тренутку када нам износи најкрвавију увреду, па још нам се руга, јер мисли да смо ми тако глупи, да нећемо ни разумети ту поругу, кад за поклисара нашем двору, уместо каквога државника шаље једну девојку. Сам Бог, који се љути на свога миропомазаника, који ве лане у Извору онако љуто огрешио о проливену крв свога народа, навео је овога вероломног самозванца да нам, поред крваве увреде за целу нашу земљу, баци у лице још и ову лепу поругу. Сам Бог даје нам прилику да поправимо највећу погрешку Стевана Уроша 1, и да узмемо оно што је наше по праву, које смо ми стекли на Велбужду. На ово што су нам сада Бугари учинили има по мом нахођењу само један могућан одговор с наше стране: Рат Бугарима !

Вукашин седе, а цела млада властела око њега гракну :

— Тако је! Рат Бугарима :

256