Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Поднесвно сунце бљештало је па сјајним оклопима алеманске краљеве гарде, која се у дугачкој и густој колони спуштала са последњег брсжуљка у равницу.

Пред колоном беху два коњаника, један у богатом властелинском руву а други сав у гвожђу.

То беху кнез Петар Хранимпровић и капетан Палман.

Чим је овај угледао краља пред дворима, он се издиже у стременима, окрете се гарди, изеука мач и подиже га у вис па командова:

— Краљева коњица! Казом напред! —

Обе сатње пређоше у крупан кас и појурише рекао бих право на краља, али на једну реч свога команданта зауставишо се као уколане пред њим и развише се у фронт.

Палман ободе коња па у галопу дође пред краља

рече :

— Оаповест високог ти краљевства извршена је. Долазим са мојим одредом по наредби војводе Оливера, као предводница његове победоносне војске! —

— Хвала моме дичном војводи и свима његовим помоћницима. Реци мојим верним Алеманима да сам с њима задовољан. — |

Палман ободе коња, одјури пред фронт и викну на немачком језику краљево задовољетво.

Три кратка громка узвика беху одговор поноситога фронта.

Међутим и кнез то беше сјахао с коња и са калпаком у руци сажео се да делива краљу колено.

Душан га диже, загрли и пољуби у чело па му гласно рече:

— Твојој обавривости, мудрости и верности имамо и ја и Оливер да благодаримо што емо, са сразмерно малим жртвама, угушили велеиздају Богојеву. Као мален знак моје краљевске захвалности прими овај појас од мене. —

И Душан узе из Бућиних руку драгоцен појас па га предаде Кнсзу. Петар целива најпре краљеву

Цар Душан П,, 16 941