Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

_руку па онда његов дар и оде у свиту краљеву, која га обасу својим честиткама.

— Сатник Георг Палман нека изађе преда ме ! викну сада краљ.

Сатник дојаха до пред краља али не сам, него са још једним коњем у поводу, на чијем седлу беше презамићесн некакав необичан товар, покривен једном шареном поњавом, пи утврђен за седло конопцима .

— Вадовољан зам твојом службом сатниче! рече краљ.

— Господару ! Када сам последњи пут кренуо моју сатњу из Оврчина, господин ми стриц саопштио ми је заповест високог ти краљеветва да му доведсм жива или да му донесем мртва војводу зетског Богоја. кива га нисам могао довести, јер сам из заседе рањен још пре битке, али сво ти га доносим мртва! — рече Георг па скиде онај товар са коња у поводу, одви га, п положи га Краљу пред ноге.

Страшно је било погледати у тај леш, који се већ налазио у распадању.

Цела краљева свита и нехотице окрену главе. Многи дворани заптише носеве. Само Краљ непомично гледа у мртвог војводу. |

И: та шака блата беше дрзнула да сруши богодано ми краљеветво!... Вудите те укопајте ту мрцину- да не трује ваздух |... =

Неколико двореких слугу притрча те одвукоше лошину.

Сада краљ рече Георгу:

— Да твоју верну службу одликујсм те властелинским појасем — и овде му Душан припаса појас а да би и сви твоји земљаци видели шта то значи према алеманеким обичајима, скини капу и клекни! —

Георг скиде своју гвоздену капу и паде но колена пред краља.

Душан истрже свој мач, положи га на главу Георгову па гласно рече:

242