Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ
-— Па намештајте, марим ја !
Сада владике дочепаше тај дугачки убруе, свака за један крај, те га растероше колики је дуг, па онда. га сложише с десна по с лева да не оста шири од судланице, за тим му положише средину тако сложеног убруса преко десног рамена, а крајеве веваше у широку Це баш над балчаком његовог мача. Сада она владика е чиодома приђе те му притврди деверски та и на дссном рамену пи над балчаком.
— Тако, краљевићу, сада си тек прави девер.
— Добро, дајте ми сад младу !
— Ево ме браца — рече Јелена, која | у тај мах изађе из „дрвене куће са свима дамама.
Синиша у мал не вину од чуда, па само рече :
_ — Сад си још летана него што си мало чав била.
— А ти си још слађи нег отоич — рече Јелена. да то морам најпре тебе да закитим — и она даде знак једној владици која је носила огроман послужавник пун гранчица од рузмарина и над њима неколико кита цвећа.
Јелена узе две лепе клте па закити своме деверу десно раме и балчак, а после му на грудима притврди чиодом гранчицу рузмарина пи рече му:
— Сад си мој прави, слатки, шећсрни и медени браца. Ево ти моје леве руке па ме води да се поздравим
са кумом, старојком, са Митрополитом т епископима и свом вељом госпоштином !
Срећом ова беше већ с краљем дошла на трибину, и Синиша отпоче своје деверске функције.
Јелена је најетаријима љубила руку, са осталима се руковала, и свакоме је давала по гранчицу рузмарина, јер је послужавник ношен за њом, а друга владика, она в чиодама, утврђивала је звакоме свату тај сватовски знак.
Душан гледа, гледа, па тек викну;
— А камо мени рузмарин 2
= Високо ти краљевство само је двет, птли како дворски ласкавци кажу, најлепши цвет све српске земље и поморске. Био би плеоназам окитити м тај цвет! рече Јелена, чучну пред краљем враголасто, па оде даље.
208