Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

-— Па намештајте, марим ја !

Сада владике дочепаше тај дугачки убруе, свака за један крај, те га растероше колики је дуг, па онда. га сложише с десна по с лева да не оста шири од судланице, за тим му положише средину тако сложеног убруса преко десног рамена, а крајеве веваше у широку Це баш над балчаком његовог мача. Сада она владика е чиодома приђе те му притврди деверски та и на дссном рамену пи над балчаком.

— Тако, краљевићу, сада си тек прави девер.

— Добро, дајте ми сад младу !

— Ево ме браца — рече Јелена, која | у тај мах изађе из „дрвене куће са свима дамама.

Синиша у мал не вину од чуда, па само рече :

_ — Сад си још летана него што си мало чав била.

— А ти си још слађи нег отоич — рече Јелена. да то морам најпре тебе да закитим — и она даде знак једној владици која је носила огроман послужавник пун гранчица од рузмарина и над њима неколико кита цвећа.

Јелена узе две лепе клте па закити своме деверу десно раме и балчак, а после му на грудима притврди чиодом гранчицу рузмарина пи рече му:

— Сад си мој прави, слатки, шећсрни и медени браца. Ево ти моје леве руке па ме води да се поздравим

са кумом, старојком, са Митрополитом т епископима и свом вељом госпоштином !

Срећом ова беше већ с краљем дошла на трибину, и Синиша отпоче своје деверске функције.

Јелена је најетаријима љубила руку, са осталима се руковала, и свакоме је давала по гранчицу рузмарина, јер је послужавник ношен за њом, а друга владика, она в чиодама, утврђивала је звакоме свату тај сватовски знак.

Душан гледа, гледа, па тек викну;

— А камо мени рузмарин 2

= Високо ти краљевство само је двет, птли како дворски ласкавци кажу, најлепши цвет све српске земље и поморске. Био би плеоназам окитити м тај цвет! рече Јелена, чучну пред краљем враголасто, па оде даље.

208