Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

да цео остатак свога живота посвети кајању, посту и молитви. Била бих понова срећна ако би се Бог на мене толико емилостивио да се удостојим постати права монахиња, али наша света пруманија, кад год сам је ва ту милост молила одговара да ја још нисам покидала све везе са светом, и да никада нећу имати снаге да их покидам. Ја сам увек после таквог одговора испитивала своју савест и најзад сам нашла да наша мејке игуманија има право. Има још нешто што ме везуја за свет, п то је веза која се не прекида до гроба. То су моја деца. Ево шест година како нисам загрлила моју децу. Колико хиљада пута сам у ноћној самоћи уздисала, плакала и јаукале од жудње за мојом децом, али то нисам ни мојим владикама, које драговољно деле моје сужањетво, казала, а камо ли мајци игуманији. Налазила вам да је и та казна сувише мала ва оно што сам у животу сагрешила па сам је трпела и даље. Један пут само кришом из прикрајка видеда сам мога Синишу, али вам се за то љуто кајала, јер ми је после било много теже. Ја знам да је и њему п Теодори врдо добро у краљевекој вам кући, да им је Душан прави брат, а да им је високо ти краљевство права мајка, боља мајка од мене, али све то не може да савлада пусту чежњу мајчинога срца. И на јутрењу, п на елужби, и у радио ницама и у књижници манастирској, п на вечерњу и на бденију, пи на раду и у молитви, п у оно неколико часова чемернога сна, ја само видим слатка лица моје деце, ја пружам руке да их загрлим. Ово мучење, које већ толико година траје, сто пута је теже од умирања на ломачи, ја га више издржати не могу. Налазим да вам само њим покајала све зло које сам са знањем или бесвесно учинила, да сам заслужила ако не милост божју, а оно бар саучешће добрих пи сретних људи. Ти си, благоверна M христољубива краљице толико срећна колико је твој победоносни муж највећи монарх у нашем делу света. Моли краља за мене. Ја не тражим слободу ни повраћај у световни живот, ја молим само ва допуштење да дођем к вама, да проведем с мојом децом само некслико дана. Ако се Душан још грози

942