Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

мене, нека ми се то попусти кад он није дома, кад је е вој ком, а за ту милост ја ћу вас обоје благосиљати до гроба. Учините ми ту милост јер није право да поред толиких грехова, које испаштам навучем на се још један, да сама прекратим овај мој мученички живот, и да ми једва очишћена душа ипак оде у пакао, на вечно сагоревање. Марија Дечанскова“

Сада Јелена пружи краљу ово писмо а он њој пре= даде Игуманијино.

Кад сву обоје прочилали Душан упита;

Шта вели моја кира Јелена ?

Велим да би јој требало одобрити да дође својој деци. за неколико дана, када та несрећница има бар ту срећу да има своје деце. Боље је да нам дође кад ти ниси код куће, јер је она са женском оштри“ ном појмила да теби неће бити ласно гледати је на своме двору. Ја ћу је примити како се приличи удовици мога блаженоупокојенога свекра, и за оно неколико дана, докле она буде љубила и грлила своју деду, ја ћу је оштро посматрати, Ако је твоја краљевска великодушност у Неродимљи одиста променила ту жену како она тврди, онда ћу је задржати док се ти вратиш с војске, па кад је и ти проучиш, пресуђуј шта ће св њоме даље бити. Ако ли се уверим да је ово њено писмо само притворство, само да се спасе тешког општожитија манастирског, ја ћу писати Андронику Шеом да је прими на свој двор. Та за Бога, Марија је синовица његовог оца, она је његова сестра од стрица ва то ће се насигурно заузети и наш нови пријатељ Кантакузин...

— Нарочито ако га ти за то замолиш — допуни Душан — јер ти је он у Радовишту толико пута кавао да би био срећан да изврши сваку твоју заповест.

Јелена на ту бајаги шалу свога мужа само ранио душно сложе раменима.

— У осталом ти ви ствар 00 вмислила. Нека тако пл Е Ти ћеш, Јанићије, задржати скономаманастирског

348