Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

на двору док ја не одем. Дотле ће краљида написати одговор својој наопакој свекрви, а ти ћеш за мој потпис впремити ситну књигу тој љутој игуманији, у којој ћеш јој рећи да сам на њену молбу одлучио да јој склнем с врата ту жену, од које чак ни она не може да направи добру калуђерицу.

У очи поласка Душановог војсци овога пута десило се нешто необично.

Дубоко у ноћ, кад је све живо у Сврчину спавало, краљ је пробудио једног од својих двородржида и послао га да му доведе капетана Палма:а, али тако да никога другог не пробуди, и да нико не види када Палман дође и кад оде.

Двородржица као да се мало зачуди овако необичној ваповести, али без једне речи пође.

— Чујеш дијете — рече још Краљ — Ако ти икоме кажеш да сам ноћас звао капетана Палмана, отевћи ћу ти 'јовик.

— Разумео сам светла круно — рече дршћући момче и одјури на претима.

Душан је крупним корацима ходао по својој соби п премишљао тешке мисли док се врата нечујно отворише и капетан Палман уђе. |

— Ако је високо ти краљевство одлучило да се раније кренемо него што је речено, ја сам с мојим људима готов.

— Нисам те за то звао — рече Душан па се стропошта на некакав источњачки дугачки кревет застрвен персијским ћилимом. — Ходи седи овде до мене. Још ближе, јер морамо тихо говорити да нас нико не чује.

Палман се примаче ближе и зачуђено гледа нетремице у краља.

— Слушај Џалмане — поче Душан тихо. — Ти си. моја верна слуга. Хоћу да ти поверим једну велику

844