Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Душан забаци себи дете на леђа па држећи га за обе ручице на својим грудима стаде ходати по соби и викати:

· — Јаре, јаре, за четири паре !

— Нећу, скупо је! — рече Јелена па седе да се нагледа ове миле слике. j

— A шта ћемо сад Златане 2

— Узми ме на крило, татице.

— Добро — рече Душан па седе поред своје жене и узе дете на крило. — (Сад погледај горе, да ви: диш ону тицу што лети.

Дете завали главу, а Душан се саже те му пољуби пуначки подвољак тако да је чвркнуо.

— А де је тица 2,

= Одлетела.

— E нећу тако.

=— А шта ти је овог

— То је моја тиба.

— Шта каже твоја тиба 2

Јелена се насмеја па рече“

— Јуче су му нешто кркљала црева, а он се взачуди, гледа у трбушчић па ва свим озбиљно упита : ко је то унутра 2

И Душан се насмеја па рече:

— Ја ли. Златане, а шта ти је ово остраг, ово округло 2

— Е, то неда нана да се каже.

— Немој га учити ни једној ружној речи — узе придиковати мајка. .

— Добро, добро, нећу. Је ли, Златане, а шта ти је овог Е

— То је моја ногица.

— А уме ди она да свира 2

— Како ће ногица свирати !

— Ево да видиш — рече тата па се саже и »таде љубити његову наливену ногицу „тако да је „сви“ рала". Па онда стаде питати дете:

— Јеси ли ти риба2 |

— Нисам. Па

40%