Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Дете је врло озбиљно. петремице гледало мајци право у очи. По кадшто је и убацивало „Знам. Онда је пепељуга нашла на гробу златне хаљине“, или „Знам, она је изгубила једну ципелицу, па је ту дипе: лицу нашао краљевић“ а кад се прича свршила дете рече „днам, пепељуга је постала краљица за то што је била добро дете“

Душан који је за време приче тако исто нетремице али блажено гледао у љупко лице свога вина премишљао је: „Како се полако ређа појам до појма док постане читава мисао, колико чулних утисака и мисли треба да се накупи у детињем мозгу да се у њему развије људска душа“

А кад се свршила прича о Пепељуви, и дете задовољно и дубоко уздахну јер је дотле са напрегнуте пажње врло површно дисало, онда му отац рече.

— Али, Златане, знаш која су добра деца 2

= Она која слушају.

Јес, а нарочито она која су се вав дан играла, па лежу да спавају чим се смркне. А ето видиш већ се смркава још мало- па ће са свим бити мрак.

А за што долави мрак Ја не волем мрак. Ја ћу да бијем мрак.

Па мрак долави да добра деца спавају, na до порасту. Ако хоћеш да порастеш па да јашеш великог живог коња као чика Палман, онда мораш свако вече одмах да заспиш. Хајде да те сеја Милица пресвуче за спавање.

— Хоћу — рече дете пи са раширеним рукама пође Милипи — али нана да ми пева, а татица да седи поред мене док не заспим.

— A што ћу ти јаг — упита Душан.

— Е, да отераш курјака, ако би он дошао да ме поједе. Знаш како је појео једну стара мајку, ла кад је њена унука дошла да донесе старамајци котарицу воћа, а оно ње нема, а у њеној постељи лежи курја. Па онда је девојчица отрчала те кавала првој суседки, » она узела велики нож па распорила курјаку тибу, а стара мајка изашла читава.

411