Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

он рече : да га је послао цар ромејски Јован Кантакузин да ме пита да ли ћу га пропустити да с војском и под оружјем прође кров Велес, и оде до српскога краља, или сам ва то ивашао с војском да му спречим прелавак преко реке Одговорих да повдрави цара нека слободно прелази в војском преко реке, али не онде где је он с муком препливао него мало више где има брод, који ће цм један од мојих доглавника покавати, који ће одмах поћи с њиме. Овоме сам опет препоручио да увери Кантакузина да је моје пријатељство још онако исто искрено како га утврдисмо још под Солуном иу Радовишту, и да сам ја само ва то повео посаду велешку да га дочекам како се приличи цару суседне нам M BSHO BC и пријатељу мога краља и господара. Тек што је мој изасланик стигао у њихов логор и испоручио што сам му казао, поче њихова војска прелавити на вардарском броду и уређивати бе на нашој обали. Напослетку пређе и цар са својим синовима, са Жугном де Пералта и другим својим архонтима. Ја скочих с коња и хтедох да га целивам у колено, али и он у мах сјаха и за грли ме. — Је ли тврда вера Оливере 2 — Тврђа од камена, највећи. _

И ако мој покојни цар, за којим као што видиш још новим белину, није потпуно одржао ни Солунски уговор ни споразум у Радовишту 2

— Одговорност за то однео је Андроник Ш. у гроб. У осталом мој се Господар за то наплатио узевши све до Јањине. Твоје величанство остало је мило и моме краљу и мени онако како се растадосмо у Радовишту, и ја сам уверен да ће се господин ми краљ од свега срца обрадовати твојој високој посети.

Кад би ти, велемоћни војводо, могао само слутити сву дубину моје несреће, тек онда би могао знати какав су благ лек твоје речи за моје рањено ерде.

— О томе ћемо опширније говорити.ако величанство твоје хоће да испуни молбу моје жене и моју да нам Највећи заједно са својом војском буде гост бар за

190 _