Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

није до вреве него до самоће n до месечине, па они грабе ив канала и пристаништа на пучину; да. љуљушкани на сребрним ПИ Ина мирнога мора сањају о вечној љубави...

-—- Да беспослених људи — прогунђа вука српски, који је збор своје мисије у сред ових уживања стајаоткао на угљевљу. На његово велико чудо једна од раскошно и око врата прилично разгољићено обучених госпођа које су се често налазиле у његовом друштву, разумеде шта је он српски прогунђао, па му одговори српским језиком само са нагласком ита. лијанским :- e ___ Није тако сињор амбасадоре. Таква шетња по месечини више је потребна баш оним људима који су у највећем послу и који су обхрвани великим државним бригама, јер она их разгали и одмори, она им даје нове снаге ва рад:

— Допустите, депа госпо, да вас упитам којим чудом ви говорите српски Р — упита вачуђени поклисар.

— То је врло просто — одговори она. — Мој покојни муж био је чиновник републике у Задру, па сам тамо научила скјавонски. | |

— Ваш ПИЈЕ муж А ja. мишљах да сте ви још ђевојка..

Лепотица. се тако слатко насмеја да се цело дру“ штво склепта, око ње са питањем шта је господин ам“ басадор казао 7 Кад је она рекла какав јој је компли“ менат направио, сви узеше тапшати рукама и викати;

— Браво, брависимо |

— Али — настави лепотица на италијанском језину да би и други равумели шта равговарају; — ваше питање, сињор амбасадоре, од куда ја равумем вашег језика пи ваш љубаван комплименто. мојој младости, није никакав одговор на оно што сам ја казала да таква шетња по мору и на месечини умирује и нај равдраженије живце, разгаљује и најтеже бриге.

Ју 269