Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

Ђућа само скромно рече:

— Ја у томе немам никаквог сопственог искуства · .. - о

— Ако хоћете ја вас овога часа могу о томе уверити. Ево доле пред мраморним стубама моје гондоле. Ја п онако, као удовица, одавно нисам се возила по месечини. Дајте ми руку да сиђемо доле п да се извеземо до пристаништа и назад, па ћете пред свима овим дамама п господом признати да сам ја имала право — и она му пружи овоју руку белу LO SV скупоценим гривнама.

— Браво контеса Лучија, браво !

Сиромах Бућа нађе се у небраном грожђу. Тако учтив и љубазан позив, који је изазвао читаво оду“ шевљење целог његовог друштва, није могао одбити Он прихвати пружену руку са које беху спали широки свилени рукави до лакта, поведе контесу из дворнице низ сјајно осветњене стубе од белог мермера до гондоле која се љуљушкала пред последњим степеном.

Госпођа Лучија уђе дака као перо између посувраћених завеса оне црне кућице у сред годноле, па више леже него што седе на мекана узглавља од црвене кадифе у њој.

Бућа пажљиво уђе у гондолу и седе.

— Напред, пред пристаниште ! командоваше лепа контеса свом гондолијеру, а својом белом руком по. здрављаше друштво које оста на DOOM такође машући рукама и марамама.

Гондола поче полако да се креће кров гужву чамаца око серенаде а они што осташо на мермерним стубама ударише у весели кикот:

-— E баш је враг ова Дучија !

— Ако она не припитоми овог скјавонског медведа, ни једна неће.

— Гледајте га како седи као проштац џреломљен по средини.

-— Ако ће... Брво ће и он прилећи.

270