Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

iZ = = = ак ij и

лико дело свршим, то је у Божјој рупи, као и оно да ли ћу остварити сан мога живота, да ли ћу узети Цари“ град. Ако то не буде суђено, ја нећу роптати, ја by мирно преминути јер сам у животу учинио колико је год могао смртан човек учинити, а то што сам до сад учини, живеће и песле нас и пемињаће се док је света и века, н за то треба да благодаримо Богу !

И Душан узе своју жену за руку и клекоше пред икону, и цар поче говорити молитву благодарења

„Тебе Bora хвалим“

Међутим беше сунце гранудо над градом и при= стаништем дубровачким у којима беше настала највећа живост, јер је све живо хитало да испрати цара, царицу и краља са њиховим сјајним свитама.

Одушевљени усклици хорили су се од владине палате до пристаништа где су napa дочекале не само оне две велике ратне лађе којима је командовао Савинус де Бонди, него јг читава флота већих и мањих трговачких и приватних бродова, искићених зелениМом, цвећем и заставама, пуних свечано обучених грађана, који су хтеди да бар донекле испрате „нашега дара“, а неки су хтеди да га прате чак до Котора.

Кад се Душан са породицом и великом властелом својом и дубровачком попео на брод, на коме се поред цареве ваставе вила и застава Савинусова, и кад је са крова погледао целу O 7 флоту он само рече дарици тихо:

— Ако Бор да здравља, флота коју ћу ја саградити овде и у Котору биће много већа од ове коју данас видиш !

да тим је цар пришао појединим групама велможа да се с њима опрости.

На један пут угледа међу њима БАТА, Нест» јага и Дамњана.

— Ене | А када сте ви дошли, да вас тек на броду видим,

995