Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

мање удар може да ка угаси... Право пише на оном гробу „Сећајте се да ћете и ви умрети“.

—- Истина је, истина ! — викну Једена и пљесну рукама. — Баш то сам мислила пре него што сам за“ спала. Е

— Па онда је ли чудо што ен чим си заспала у сну хтела да видиш и оно што ће после бити, је ли чудо што је твој сан све даље слике удешавао према ономе шето ви на јави знала да сам отпочео или засновао, је ли чудо, кад ћемо сви бити као онај покојник, који никада неће више бити као ми, што си на смрт помислила 2 Ама шта ће Вукашин крај моје самртничке постеље 2 Па зар се не сећаш колико си ме пута молила да се чувам тога човека 2 Ти си се увек бојала да он не буде нашем Урошу оно што је Кантакузин Јовану Палеодогу па је за то твој сан наместио њега поред моје самртничке постеље у метнуо мени у уста „„навјетништво“ A on куда да се наш Урош ожени ћерком влашкога го“ вподара 2 Ца јесмо ли нас двоје у Скопљу, пред полазак, Бућин у Париз говорили да ће та девојка бити једина прилика за нашег сина, ако не добијемо ћерку Јована Лепог 2 |

Јелена весело скочи са постеље и загрли свога мужа.

— Душко, ти си оличен здрав разум. Убедио си ме да народ има право кад каже: Сан је лажа а Бог је нетина.

— Тако те хоћу. А сад почуј и ово душо моја: Од како сам погледао у очи црној смрти, која је онако страшно уморила моју грешну маћеху, ја се више не бојим емрти. Онда је црна смрт била нама свима тако бливу ца смо једно другом остављали на душу што нам је најдраже још било. Све што смо од те блиске опасности до данас доживели, то је просто поклон милости божје. Благодарећи томе поклону ја сам прогласио мој законик, подигао сам моју величанствену задужбину, покорио сам целу Босну и отпочео сам велики рад на уједињавању целога народа нашега језика у једну државу. Да ли ћу ја још доживети да и то ве.

394