Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

стар и слаб, пи ако у последње време нисам имала при“.

лике ни да помислим на њега, те је чудно што сам га се у сну сетила, али како ца протумачим ову последњу слику Ф Ти си сада, Богу хвала, вдравији, снажнији и силнији него што си пкад био, па од куда да тако живо сањем твоју смрт 2

— Казаћу ти одмах празноверна моја кира Је лено. Ти си прекјуче шетала чак и по градском гробљу,

да се нагледаш депих мермерних надгробних споме-. ника. Том приликом ти си не само читала него чак и

записала неколике надгробне натписе 2

— Јесам. Ево те бедешке — рече Јелена па до:.

хвати са једнога стола поред своје постеље парче хар• тиса и пружи га своме мужу.

Душан уве читати :

— «Ја дежим у мојој сопетвеној земљи“. Аха, то је био некакав властелин који се и мртав поноси што је имао толику земљу, да Лежи у сопственој земљи. „Сећајте се да ћете умрети. Ви ћете бити као ја, али ја нећу никада више бити како сте ви“. Шта има цаље 2 „У то време најбољи муж у Дубравах бих“. Па онда и добро поживе и добро умре“. Овај ми се допада. „Боже, давно ли ти сам легао а веле теми је још лежати ' Врло добро. Синоћ, кад смо се вратили са пира, ти си насигурно, кад си легла у постељу, још један пут про читала ову белешку 2

— Јесам — рече Једена вачуђено.

— E, лепо. Ја нисам врач ал сам погађач. Ево шта си размишљава баш пре него што си заспала: „Још никада не видех цео живот Душанов тако збијен у неколико слика, као вечерав у оној апотеови грчких уметника. Боже мој како се високо попео онај кра љевић малене Рашке, за којим сам ја као девојка у Трнову лудовала само за то, што је био млад и деци

победилац ! Да живимо још у време старе Једаде, ја.

бих рекла да толикој величини једнога смртног морају повавидети и сами бесмртни богови. А живот људски трошнији је од најмањег стакла млетачкога а: . Haj"

398.