Цвијићева књига

ЈОВАН ЦВИЈИЋ ЈХ

Плод тих путовања био је да је Цвијић утврдио основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије. Он је проучио састав, старост и грађу земљишта ових области; новију геолошку историју, у којој је земљиште добило свој данашњи изглед, као и силе које су с поља утицале на стварање овог изгледа; хидрографију, а нарочито језера, са обликом њихових басена, са њиховом температуром и кретањима воде, и са колебањима њихова нивоа; комуникације, економске прилике и насеља; различне народе, нарочито асимилације између њих, задржавши се специјално на нашем елементу и проучавајући његову свест, осећање и име. Али испитујући велика језера на нашем југу констатовао је Цвијић да је њихов ниво у скорој геолошкој прошлости лежао знатно више но данас, и да су чак неке котлине, данас једино са рекама, биле испуњене дубоким језерима. Затим су се отоке ових језера. усекле и језерска вода је отекла у Јегејско Море; међутим су се и притоке језерске усекле, и тако рашчланиле планинско земљиште које је раздвајало језера и котлине. После ових резултата показао, је Цвијић на јужном ободу пространог панонског басена трагове високог стања воде, које је у овом басену постојало у недавној геолошкој прошлости. Тако је констатовао да заравни које се у Шумадији степеничасто спуштају силазећи са Југа на Север, нису ништа друго до обалске терасе старог Панонског Језера. Ове су терасе утврђене и око Карловца и Загреба, а чешки испитивачи налазе их сада у Моравској. Те терасе, са одсецима који их растављају, знак су поступног сплашњавања нивоа старог Панонског Језера, које је отекло Ђердапом. Али су услед сплашњавања језера и језерске терасе просечене рекама, као што је и копно на Југу, које је било ван језера, рашчлањено долинама и било изложено дејству речне ерозије. Ове студије, започете у Македонији, а настављене у Шумадији, довеле су Цвијића до оригиналног схватања геоморфологије: у једној области он прво прати спуштање