Цвијићева књига

МИН Б. МИЛОЈЕВИЋ

матрања о глацијацији Риле, Јужних Карпата и малоазиског Олимпа. 1913. год. проучавао је глацијацију Проклетија и околних планина, а 1920. године глацијацију Триглава. Глациолошки радови Цвијићеви открили су глацијацију Балканског Полуострва, и не само допунили опште знање о дилувијалној глацијацији, већ га и обогатили новим погледима, нарочито оним који се тичу глацијације карста. Али су ови радови подстакли стране и наше научне раднике да испитају глацијални феномен балкански.

Пошто је у лето 1898. године довршио испитивања карсних поља у западној Босни и Херцеговини, укрцао се Цвијић у пароброд да лаганом пловидбом упозна западну обалу Балканског Полуострва. У Медови и око Љеша посумњао је да је цела западна страна нашег полуострва испуњена планинама једне исте планинске системе. Студије које је отпочео у овом правцу довеле су до тога, да су на западу нашег полуострва издвојене две планинске системе, динарска и пиндска, и утврђен тектонски суток између њих. Овим су исправљени погледи чувеног бечког геотектоничара Едварда Сиса. Али млади професор није имао мира док није прегледао грађу и постанак и осталих планина нашег полуострва. Тако је издвајањем балканског система од карпатског и по други пут исправио Сисова мњења, у науци дотада усвојена. Затим је проучио орогенетске процесе у родопској маси, најстаријем копну нашег полуострва, и испитао односе између ове старе масе и млађих планинских система који су се око ње образовали. Резултат ових детаљних студија била је и расправа о облику нашег полуострва.

У лето 1898. године приспео је Цвијић у Солун, с планом да географски и геолошки испита Македонију и Стару Србију. Ради извођења овог плана он је путовао-по поменутим областима у неколико махова, све до 1910. године, додирујући при томе и области на Западу, Епир и Тесалију, и области на Истоку, Јужну Бугарску, Тракију и Малу Азију.