Цвијићева књига

ДАЛМАЦИЈА 99

лима у Средњем Веку, на пољу под дрветом или око неког великог камена, јер су цркве биле ретке. Народ се бавио готово искључно о сточарству. Прилике су биле скоро исте као у оним планинским областима залеђа које су стално стајале под турском влашћу. Готово је сав народ био уједначен, све сељаци. С почетка су се изузимали једино католички жупници и православни попови. Доцније је под Млечићима створен нарочити ред од оних који су се одликовали у рату с Турцима. То су сердари Загоре, чија се имена често помињу у народним песмама. Слали су их у Млетке где су били љубазно дочекивани и добијали колајне, златно прстење и скерлетне кабанице, поред месечне плате; били су већином готови дати живот за „пресвијетлога Принчипа“ (млетачкога дужда). Друге и на копну и на острвима дизали су у ред племића, соп!, и давали им имања, која обрађују колони или половници.

Било је времена кад у извесним областима нису стварно владали ни Турци ни Млечићи, као у Приморју од Омиша до Неретве, које је, истина, у почетку ХМЕ века припадало Турцима и они долазили из Имотскога; али га махом нису могли стално држати због млетачких галија које су се налазиле поред обале; та је област остајала без ичије управе и суда. Да се помогну, сељаци су се са свештеницима скупљали на зборове, које су звали и лига, и сами доносили законе или уредбе. Такав је на пример онај закон од 28 тачака утврђених у манастиру Заострогу 1551. године.