Цвијићева књига

ШУМАДИЈА. 101

странама, без дубоких клисура. Има врло развијену мрежу бочних долина. Из ње су комуникације могуће у свима правцима. Западно од Мораве, простране речне равнице издубене су и проширене на дну старог језера: Колубаром, Дрином и Босном, на Истоку Млавом и Пеком; ове су долине раздвојене, у своме доњем току, само ниским заравнима које су каткад састављене од језерских слојева или су бар њима покривене.

Као контраст према широким долинама, издижу се са шумадиске површи изоловане планине, које допиру до висине од 1200 метара, и чији су корени загњурени у језерску површ. Оне изгледају као планинска острва, и то су заиста била острвца панонског језера. Често су окружене језерским терасама које понеки пут достижу врх нижих планина (Авала, Космај, Букуља, Венчац); терасе су кашто покривене језерским седиментима. Чак и делови планина који су изнад језерских тераса готово су омотани покривачем од глине, која је постала распадањем и растварањем стена.•Ретко обешумљене, ове планине са храстовим и буковим шумама, ливадама и пашњацима изгледају као зелена расејана острва. .

Шумадиска клима се разликује донекле од климе суседних области Централне Европе. Изузев северног дела који је под утицајем ексцесивне климе панонског басена, остали део области, нарочито на Западу од Мораве, одликује се већом количином атмосферских талога, који су распоређени на сва годишња доба. Високе летње температуре су често разблажене после киша и пљускова. Нарочито је карактеристична за шумадиску климу дуга јесен, која се често продужава, после кратке влажне и хладне периоде, до месеца децембра; блага и влажна јесења клима врло је повољна за земљорадњу и воћарство. Та готово мека јесења клима у потлуној је хармонији са великим земљишним таласима и са дугачким и благим линијама терена, које се губе далеко на хоризонту. Као потопљен