Цвијићева књига

ШУМАДИЈА 105

ПН авва

који је главно дрво на површима Шумадије око Рудника, где чини гајеве или младе шумарице, које су избиле из старих корена. Сада сеи у даљој околини Рудника ретко наиђе на столетне храстове, заостале и остареле представнике огромних храстових шума, које су још и почетком ХЛХ века покривале већи део Шумадије. А Ами Буе је забележио да су у првим десетинама ХЛХ века и ниже партије Рудника биле поглавито под. храстовом гором. Откад је она посечена, превладала је буква.

Кад се цео масив ол Венчаца и Букуље на Северу па до Вујна и Јешевца, са Рудником као центром, замисли покриве: густим шумама, као што је то било у почетку Х1Х века, онда је јасно да је тај централни део Шумадије морао бити њена главна природна тврђава; онај ко је невичан овом намрсканом, скривеном и густом шумом покривеном земљишту, није се смео у њега упуштати. И то је један од разлога што су овде поникла оба српска устанка у почетку Х1Х века. Ту је Орашац под Пресеком где је био састанак важнијих старешина и избор Карађорђа за вођу устанка; Топола, Карађорђева престоница и центар акције Првог Устанка; манастири Вољавча и Благовештење у скривеним положајима, седиште Правитељствујушчег Совјета; село Мајдан, у чијој су околини били главни рудници за време Устанка; Горње Црнуће, место Милоша Обреновића, где се и сада налази његова стара кућа брвнара, шиндром покривена; Таково у коме је објављен Други Устанак итд. И доцније, у унутрашњем развитку, ова област око Рудника, до Груже и смедеревске Јасенице, играла је врло важну улогу: одатле су потицали народни покрети, којима је била тежња да се ограничи самовлашће владара. Она је и саде центар Шумадије, и у њој је као кристал јасна државна и шира народна мисао.