Цвијићева књига

ЦЕНТРАЛНА БАЛКАНСКА ОБЛАСТ 123

не раставља већ спаја долине Мораве и Вардара. Истина, карактеристика је великог дела централне области да у њој нема правих развођа, високих планина које се умећу између речних сливова; та особина је због тога још важнија, што у централној области нису само локална развођа, већ развођа између сливова Црнога и Егејског Мора. Прешевска зараван је типско развође те врсте, по којој воде једва миле, и тешко је запазити да ли теку Морави или Вардару; поменута је даље превага у пластици долина које од овог развођа полазе, и којом оно одваја од сличног косовског, код Феризовића. Прешевско развође није комуникациона препрека и ипак доминира и горњом Моравом и горњим Вардаром. Зато је око Прешева и изнад Скопља теренски кључ, који затвара две готово највеће а свакојако најважније долине Балканскога Полуострва. Осим тога скопско-прешевска област има тако лаке и згодне комуникационе везе са свима деловима Балканскога Полуострва, нарочито најважнијима, као ниједан други део централне области.

Утврдили смо колико оно влада моравско-вардарском удољином и комуникацијом. У Скопље сада избијају скадарско-призренски и босанско-косовски путеви. Осим тога је балканско језгро са последњим путем и Косовом у вези и удољином или путем, који почиње са прешевске заравни од села Бујановца и пролазећи кроз предео Изморник води Гњилану; од Врања је кроз горњу Мораву на Ново Брдо, Липљан и Косово водио и у средњем веку попречни пут, који је био продужење скадарскопризренскога. Из Скопља воде даље важни и готово једини путеви, којима северо-западна и знатан део западне Македоније избија у централну област и на моравско-вардарску комуникацију. То су два пута, који воде за Доњи и Горњи Полог или тетовску котлину; један стари, сада напуштен, ишао је Вардаром кроз његову клисуру Дервенш; други, данашњи колски пут иде кроз удољину Суводолицу и преко Калдрми Богаза у тетовску котлину; то