Цвијићева књига

ХУШ ЈОВАН ЕРДЕЉАНОВИЋ

Цвијић се одликовао изванредним памћењем. О томе смо се небројено пута уверили и ја и сви остали његови ученици и сарадници. Тако (се врло често дешавало да се ми, који смо били његови сапутници, нисмо сећали многих појединости с путовања којих се он после двадесет или тридесет година поуздано сећао, и по неких доживљаја које би нам он тако живо причао као да су се јуче десили. Моје је тврдо уверење да се његово генијално и преобилато· стварање има на првом месту да припише томе његову особиту дару. Довођење небројених појединости и представа једних са другима у везу, стварање веома тешких комбинација и изналажење идеја и закључака од великог и општег научног значаја, не да се замислити без те способности да се све што треба држи у памети и да се у најпотребнијем часу појави пред мисаоним очима великог ствараоца.

Цвијић је био обдарен и недостижним посматрачким даром и необичном способношћу за широка схватања. О тим особинама сведоче његова дела, која су с једне стране пребогате ризнице проматрања и често уметнички финих опажања, а с друге стране величанствени зборници знаменитих научних истина од опште и вечите вредности. Цвијић је једини од досадашњих балканских испитивача био у стању да запази и да особито истакне многе од најзначајнијих чинилаца општега карактера, не само у географском погледу, него и у погледу на стварање, живот и карактер Јужних Словена и њихових балканских суседа.

Још је Цвијић имао једну групу сродних а веома ретких особина, које имају обично само људи што су пореклом из централних делова нашега народа. Имао је, наиме, веома развијену склоност тих делова нашега народа за трагањем о традицијама које се односе на порекло родова и на родбинске везе уопште, на сеобе и кретања народа и на његове социјалне прилике. Уз то је ишло особито интересовање за сам народ: за његов живот, за ње-