Цвијићева књига

ЈОВАН ЦВИЈИЋ ХТХ

гове погледе на свет и на људе, и за психичке дарове народне уопште. Са дубоком, искреном љубављу према свом народу, у њему је била спојена и позната општа, врло карактеристична црта нашег народа; сношљивост према туђим народима и тражење правичности за све народе.

Цвијић је веома волео разговоре с народом. У свакој прилици, а разуме се понајвише на својим небројеним путовима, он је заподевао разговоре са људима из народа, изазивао излагање њихових мисли и расуђивања, и вешто наводио на причања о стварима које су га интересовале и у којима би се огледале карактеристичне стране народне душе. Све што је од значаја бележио је, а огроман број иоле знатнијих примера и цртица стално је памтио и умео врло верно и пластично причати.

Човек са таквим особинама какве је имао Јован Цвијић, а нарочито са тако јако израженим склоностима за трагањем по неисцрпним дубинама народних предања, народног живота и народне душе, није могао остати равнодушним пролазником поред толиких веома значајних појава које је живи посматрачки дух врло брзо уочио. Осетивши после првих својих опажања велику вредност њихову, он није могао више мировати целога свога века, и томе његову немиру и потреби да задовољи своје урођене склоности и да им да одушке, имамо да захвалимо за небројене драгоцене научне резултате првога реда, и за огромну досад већ скупљену и највећим делом и објављену грађу, спасену од заборава и сачувану и за наше будуће нараштаје и за цео научни свет.

Колико је Цвијић волео и ценио ову страну свога научног рада, имао сам прилике да много пута чујем из његових уста. Кад год смо ма узгред поменули његова Жасеља и његова проматрања те врсте, изнета у разним његовим радовима, он је с очитим задовољством говорио: „То ће бити најлепши и најтрајнији споменик који ћемо за собом

2%