Цвијићева књига

ЈОВАН ЦВИЈИЋ ХХ

и кад се најзад био смирио, да се настанио у Лозници.') Кажемо да то можда није био само обичан случај. Врло је вероватно да се код даровитих, а немирних и несталних планинаца херцеговачких, кад сиђу у питомије и плодније крајеве наше, (у овом случају у богато Подриње), њихове наслеђене склоности и дарови у неку руку оплемене и добију широке дименсије, тако да се појединци са изванредно развијеним таквим особинама издижу до оних узоритих величина какве су били Вук и Цвијић,

Јован Швијић је први научни исишиивал нашег народа, први научник који је ишао лично у народ п непосредним промаштрањем и испитивањем шога народа вршио студије и долазио до научних резулшата. Дуги низ година оваквих проучавања по свима · јужнословенским и балканским крајевима, и уз то систематска сарадња великог броја испитивача у народу, толико су обогатили његово знање и проширили му погледе, да је у својим делима, особито у ономе о Балканском Полуострву, могао поставити трајне основе антропогеографског, а у многом погледу и етнолошког, етнопсихолошког и социјалноекономског познавања нашег народа, уз то знатним делом и осталих Јужних Словена и њихових балканских суседа.

Веома је значајна страна Цвијићеве научне делатности у овом погледу његово посматрање са природњачког гледишта, употреба природњачких метода, и уопште уношење природњачких погледа и елемената. Он је и сам често наглашавао велики значај и потребу природњачке спреме за студије о народу и за правилно разумевање и успешно решавање не само антропогеографских, него и чисто етнолошких, социолошких и психолошких, особито етнопсихолошких проблема. То се заиста сјајно по-

5) О томе ће изнети опширне податке Г. Андрија Лубурић, који је с једне стране вршио испитивања у Дробњацима, а с друге стране забележио у целини и казивање самога Цвијића.