Цвијићева књига

ХХП ЈОВАН ЕРДЕЉАНОВИЋ

тврђивало на његову властитом примеру. Његова темељна спрема из природњачких дисциплина, коју је он још врло марљиво проширивао знањима из народне економије и социологије, била је главним узроком што смо од њега добили небројена значајна опажања и велике резултате, за које рекосмо да ће имати вечиту вредност и да ће послужити основом за сва даља истраживања у тим правцима. Научнику коме би недостајала природњачка знања, било би немогућно доћи до таквих опажања и резултата. Свакако би (као што се с неких страна и напомиње) било понекад од велике користи за Цвијићева широка извођења да је обраћао особиту пажњу и на историске, етнолошке и друге сродне чиниоце. Он их, истина, није ни занемаривао, и често их је шта више нарочито и истицао; али су можда могли овдеонде бити више наглашени. Колико знам, он то није чинио случајно, него из простог разлога што је остајао доследан своме основном гледишту, да се велики историски догађаји и судбина народна дају у суштини сводити на географске, економске и друге природне факторе.

Наравно да је ова природњачка основа Мвији: ћеве ерудиције и његових погледа одређивала и главни правац његова испитивачког рада и студија у народу. То је, наиме, био поглавито антропогеографски правац, који се све више проширивао у етнобиолошком позније и у етнопсихолошком и сициолошком погледу.

=

Путовања ради научних испитивања била су за Цвијића и неодољивом жељом и правом радошћу. Мада су редовно била веома напорна и скопчана са многобројним тешкоћама, она су ипак чинила врсту највећих задовољстава у његову животу. Колико је пожртвовања, труда и енергије морао улагати у та своја путовања, могу бар донекле показати ове појединости. Путовања је Цвијић већином вршио по нашим земљама, које су биле под туђом влашћу