Цвијићева књига

ЈОВАН ЦВИЈИЋ ХХМ

успеси причињавали. Кад је на пр. на босанскохерцеговачким планинама Прењу и Чврсници први запазио дотле непознате трагове од негдашњих глечера, Цвијић је клицао од радости и ти су се радосни усклици понављали приликом свакога такога новога проналаска кроз цео низ даљих херцеговачких планина и достигли врхунац на највишој од тих планина, на Дурмитору. И тако је наш велики научник с осећањима радости и усхићења од сопствених открића пролазио кроза све балканске крајеве, јер је за његов оштроумни проналазачки дух у свакоме од њих било много новога и непознатога, а за науку врло значајнога. А те његове радости и усхићења делио је са њим и цео наш народ гле дајући у њему једнога од веома ретких својих синова, који се својим даром и значајем подигао до висине светскога научника и постао пред великим страним светом веома цењеним и утицајним приказивачем своје земље и свога народа.

Од коликог су значаја била ова Цвијићева путовања и запажања и по најудаљенијим и најзабаченијим крајевима Балканског Полуострва не само за познавање земље него и њена народа, о томе дају јасне доказе толика његова дела. Само је такав испитивач, као што је био Цвијић, који је небројено пута и веома дуго долазио у врло тесан додир како са највишим тако и са најнижим слојевима народним, како са префињеним варошанима тако и са примитивним, суровим пастирима високих планина балканских — само је, кажемо, такав испитивач могао дубоко осетити карактеристичне особине народне душе у појединим балканским крајевима и дати нам јасне и живе представе о психичким типовима њиховим. Само је такав испитивач, као што је био Цвијић, могао запазити оне многобројне појаве духовне и материјалне културе код балканских народа, које имају особити значај за науку и које је он у својим списима јасно истакао и достојно представио,