Цвијићева књига

ХХМ ЈОВАН ЕРДЕЉАНОВИЋ

Да видимо сад како је радио и шта је све урадио Јован Цвијић на проучавању и познавању нашег народа. Његова је делатност у том погледу тако велика да би се о њој имало врло много говорити. Ми је на овом месту можемо представити само у најглавнијим потезима.

Чим је постао професор на негдашњој Великој Школи, показале су се и његове урођене склоности за третирањем питања о народу и за радом на проучавању народа. На семинарским вежбањима су се не само стално претресале разне теме које су се односиле на народ и његов живот, него је држан и нарочити курс из етнологије, који је имао да упозна слушаоце с основним знањима из те науке. Потписаноме, који је међу тадашњим Цвији: ћевим ученицима показивао највише интересовања за етнологију, била је дужност да преводи одељке из најбољих етнолошких дела које би Цвијић означио, и да их излаже колегама. Напоредо са тим Цвијић је, проучавајући нашу дотадашњу литературу и вршећи непрекидно проматрања на својим многобројним путовима и екскурсијама с ученицима, смишљао свој велики план за систематско проучавање и прибирање грађе из народа. Тако су се већ 1896 године појавила његова прва Убуства за проучавање села у Србији и осталим српским земљама, којима је даљих година следовао читав низ других Упустава, подешених за разне наше крајеве и за нарочите врсте испитивања.

Прва Удуства су разаслата од стране Академије Наука и Географског Завода тадашње Велике Школе свима интелигентнијим људима у народу, и њихови одговори су почели убрзо стизати. Потписаноме је, као тадашњем асистенту Географског Завода, била дужност да те извештаје сређује и да их чита заједно с Цвијићем, коме је било право уживање кад би се наишло на каква ваљана сарадника, који је умео погодити шта се тражи у одговорима на питања из Убустава. Такве сараднике нисмо никако испуштали, него смо их одмах анга-